Harrier Gr.7 Revell 1/72, Eduard PE

[zamorano]

Znao sam da sam nešto zaboravio, sad nađoh još par slika (i još znam da mi ponešto fali, možda nisam sve ni uslikao).

Bitna stvar za ovu maketu je što ima šav na sred čela - tj. na providnim delovima. Rešenje je maskiranje da se izoluje šav pa onda šmirglanje - krenuo sam sa nekom starom i istrošenom 1200 pa onda 2000 pa krpica i pasta za zube ("suva", tj. bez dodatka vode).



Posle sveg tog šmirglanja i poliranja, kabina je glatka ali malo mutna... Ovog puta sam za promenu probao umesto u Pronto da umočim delove u Tamiya Gloss X-22... Teže je da se izvede, lak je gust pa se lako naprave talasi (morao sam dva puta da ga skidam alkoholom pa ispočetka) ali ispadne dosta bolje... Možda bi bilo lakše ako bi se malo razredilo.



Kad smo već kod šavova, skinuo sam i liniju panela sa zakrilaca koje, koliko vidim, nema na Gr.7.



I još jedna stvar, taj "leđni" deo je malo težak da se namesti bez šava, treba obratiti pažnju. Meni je malo pobegao.

I na kraju još par slika stanjenih turbina u izduvnicima.



Trebalo bi da sam negde imao slike i ofarbanih točkova i još ponečega, ali ne mogu da ih nađem... Ovaj projekat se oteo kontroli

Pozdrav!

[zamorano]

Mali praznični "apdejt"...

Spojevi gde su ostale rupe zapušeni (sa manje ili više uspeha) gitom razređenim nitrom. Za sitnije pukotine je bolji Mr Surfacer pošto se on lepo slegne, dok je za veće rupe Tamiya git koji donekle zadržava oblik kada se suši. Oba jako razređena, praktično kao za erbraš, i onda obilato mazana četkicom.



Montiran HUD... Kada se ecovani deo ubaci na predviđeno mesto, bude suviše nizak, pa sam istopio parče providne plastike da ga podigne a i da istovremeno dobijem taj stakleni deo koji se vidi na pravom avionu.



Posle dodavanja i te dve kockice od providne folije gore (zalepljene vrlo pažljivo sa dve mikro kapljice super lepka), stvar izgleda relativno pristojno... Srećom, sve je crno i sitno pa se golim okom jedva vidi .



I sad možemo da lepimo prednji deo poklopca kabine. Na drugoj slici se vidi da je on malčice širi od trupa, valjda neće da smeta...



Sledeći korak, razni sitni delovi... Oko repa je bilo potrebno malo bušenja, deo koji ide prema napred je burgijan pa seckan skalpelom da dobije pravilan oblik, a deo koji je skroz nazad ne naleže baš najbolje pa sam mu malo udubio ležište da se bolje uklopi.





Dalje - nemoguća misija, ova "klapna" iza prednjeg točka (zove se, ako sam dobro razumeo, "retractable dam") se sklapa iz suludo sitnih PE delova od kojih se tri glavna lepe ivicom na ivicu (!?)... Na prvoj slici se vidi kako je to zamišljeno po uputstvu i koja je veličina delova. Ja sam probao da ojačam te spojeve tako što sam mazao super-lepak sa zadnje strane, pa sam to zatim pokušao da poravnam istopljenim gitom... Biće tu još muke, na kraju će morati i da se šmirgla.



I na kraju smo stigli dotle da razmišljamo i o naoružanju. Podvesnici montirani, i pošto nisu baš najbolje legli, spojevi zaliveni rastopljenim gitom...



Od početka je bilo jasno da se Revell/Hasegawa nije baš potrudio oko naoružanja, u paketu ide par Sajdvajndera i dva rezervoara. Ja bih da ga naoružam do zuba, ali šta da stavim na ostatak? Imam jednu kutiju Italeri-jevog NATO naoružanja i još par viškova sa drugih maketa, međutim: 1. Gr.7 nije nosio baš sve što su koristile kolege Ameri (he, imao sam čak ideju da stavim napalm - tj. WP - bombe, ali su Englezi suviše kulturni da ih koriste, izgleda da zaziru čak i od kasetnih bombi? ); 2. ni Revell/Hasegawa ni Italeri nisu dali šine za projektile kao što je Maverik, to bih morao ili da pravim ili da batalim; 3. ni bombe koje imam nešto ne pasuju, ta GP Mk.82 (v. sliku dole) je drugačija od onoga što sam video na netu - čak i Pejvvej bombe su izgleda neka zastarela varijanta (ili ih je Italeri loše uradio), ne videh nigde varijantu sa tim velikim krilcima nazad... A vrlo rado bih mu namontirao tu najveću (Mk.84), pošto ih imam viška; 4. u stvari, glavna muka je šta da stavim na centralni podvesnik, tamo obično dolaze neki uređaji za izviđanje a ja nemam ništa.

Ako neko ima iskustva po ovom pitanju, bio bih zahvalan za bilo kakav savet.

No dobro, za početak će svakako sve to morati da ide u Mr. Muscle pošto je sklapano odavno (bez gitovanja) i farbano četkicom (loše).



Pozdrav i srećni praznici!

[zamorano]

Ne kupujte ovu maketu, užasno je spora!

Još na početku sam odlučio da me ne mrzi da sređujem svaki deo, ne u smislu da bude detaljan ili 100% tačan, nego da bude uredan. Ali uvek se pojavljuju neke pukotine, ogrebotine, fleke i slično - pa još ako su negde "ispod pazuha" a nisam ih video pre montaže, to je muka da se popravi. U tom vraćanju jedan korak unazad se potroši puno vremena, ali isto tako sam odlučio da uživam u svemu što radim pa je onda i bolje da traje.

Dobar primer: blizu sam da krenem sa farbanjem, još samo da sredim tih par sitnih delova koji moraju da idu pre njega...

Prvo da poravnamo točkove: kritični su u sredini, oni na krilima podižu maketu pa srednji ne dohvataju zemlju. Način njihove montaže dozvoljava da se malo izvuku po potrebi, i to je super za sitno podešavanje prilikom lepljenja, ali dobro je i malo skratiti te krilne da se bude siguran.



Poklopac kabine: kada se montira, ostaje prilično velika rupa na spoju. Možda je to zbog ecovanih delova koji su ispod? Nije ni bitno pošto će kabina da ostane otvorena, samo da začepimo rupu da ne ulazi farba. To ćemo da radimo tako što unutra zalepimo maskirnu traku - ali vrlo pažljivo pošto između HUD-a i šoferšajbne ima jako malo mesta...



Zalepiću poklopac kabine na svoje mesto privremeno zbog farbanja, možda ga ostavim i za weathering da bi bilo sve ujednačeno, mada je druge boje pa nije bitno. Do sada sam montažu radio lepkom za drvo, posle se deo skine relativno lako ali uvek zguli malo boje: sad ću da probam da stavim maskirnu traku kao izolaciju pa da lepim traku na traku - znam, idealna bi bila dvostrana traka ali te umeju da budu previše jake, možda bi ispalo još gore.



Na providni deo na nosu je dovoljno da se udari sitna plava tačkica da izgleda realistično: zaobljena plastika to lepo uveliča i bude korektno. Trudio sam se da prilikom lepljenja legne tačno na sredinu, ali je providni deo ipak malo širi pa nije na odmet da se poravna šmirglom - izlizanom da ne izgrebe previše... Na kraju ćemo svejedno da korigujemo sjaj gloss lakom.



Ecovani delovi nazad na kutijama za točkove su mi potrošili par dana vremena i par godina života... Kleo sam sebe zašto sam uopšte skidao plastiku koja je bila sasvim solidna, jer ova montaža koju su oni zamislili je nemoguća. Taj jedan tanki i špicasti deo treba da se savije u oblik zaobljenog pravougaonika i da se namontira tačno po konturi drugog, ma nema šanse da se formira toliko precizno... Lepkom ne može da se zalepi (provereno), lemilicom još i može nešto da se izvede ali i dalje mora da se gituje i da se poravnava šmirglom.




Rešetke odozdo na trupu su malo nezgodne za poravnati jer se trup sužava a one su pravougaone. Ovde je na pravom Gr.7 nekakav trapezasti ispupčeni deo - nažalost, nisam to na vreme provalio inače bih imao još nešto oko čega da se patim . Ovako sam malo izdubio plastiku da rešetke legnu unutra, zalepio i kasnije popunio okolo gitom i ošmirglao... Videćemo kako će da izgleda posle farbe, mislim da je trebalo da napravim dublju rupu pa da je popunim crnom bojom.

 

E, kada mi je lemljenje na krilima koliko-toliko uspelo, razmahao sam se pa zalemio sve što nije uspelo da pobegne. Na trupu postoji nekoliko krilaca (ili su to neke pito cevi, senzori) za koje je pametno dato ležište: dakle, ne lepi se krilce direktno u plastiku (što ne znam da li bi bilo moguće, pod uglom od 90 stepeni) već se zalemi na ležište pa se ležište lepi. Za neke to ležište nije dato, ali je ideja dobra pa ću gledati da je primenim i tamo.



Na repu takođe postoji nekakvo krilce, to sam rešio da probam da zalepim na ivicu. Našao sam neki stari PE ram - ne, nisam ga zagrevao i razvlačio nego sam isekao od njega parče traženog oblika. Ispostavilo se da je ovo dovoljno čvrsto tako da može da se zabode u plastiku (prethodno sam napravio mali rez skalpelom), uz malo super lepka to stoji bez problema.



(Uzgred, imao sam ideju da zamenim i to krilce ispred donjeg vertikalnog stabilizatora, ali to izgleda na Gr.7 ne postoji pa sam ga samo eliminisao).

Na leđima postoji ležište za još jedno krilce: zapušeno pošto će tu da ide PE deo. Na sličan način eliminisani i ostali takvi delovi - na repu ide nekakva pito cev, na leđima ćemo da pravimo pravo svetlo (ili se bar tako nadam ) i slično.



Šta još? Na krajevima krila su roll reaction control uređaji, tu sam razvukao štapiće za uši i odsekao odgovarajući oblik. Sa donje strane tog istog je rupa, i nju sam izbušio.



Podvesnici imaju sa strane karakteristične držače sa šrafovima i nekakvim dugmićima, imao sam ideju da to sve napravim ali sam negde usput ukapirao da je to toliko sitno da je neizvodljivo bez mikroskopa. Ali odradio sam donekle, mislim da će da biti interesantan detalj. Spoljni podvesnici imaju nekakva proširenja po ivicama, to sam napravio od razvučene plastike.




Na mestima gde idu stepenice izbušio sam rupe, posle farbanja i weatheringa ću da ih napravim od žice i da ubodem. Taj stepenik natrag kod usisnika je sada prilično nepristupačan (što se i vidi po rupama koje su ispale prilično zrikavo), ko bude to isto radio neka to sve odradi pre montiranja usisnika.



Natrag na repu fali još par nekakvih budža, senzora, radara, šta li su već... To sam totalno improvizovao, šmirglao komade rama da dobijem zaobljene delove pa kad nisu bili dovoljno zaobljeni topio providnu plastiku da dobijem pravu kuglicu. (Uzgred, kuglice se lakše dobijaju od providne plastike nego od obične).



Iii stiže na red Mr. Surfacer!... Konačno. U stvari, korak koji sam propustio da slikam (valjda sam to uradio pre Surfacera?... Videćemo na kraju) je farbanje poklopca kabine nekom Gunze bledo-crnom - dakle, unutrašnja strana ramova.




Mr. Surfacer opasno pravi paučinu, to je verovatno zato što je star jedno - au, pa možda i desetak godina (haha - da, ta cena na poklopcu je u dinarima). Praktično više nije tečan nego se razvlači kao žvaka. Ali i dalje radi posao.



To je to, sad sam blizu da krenem da farbam maketu ... U stvari, dok sam se ja nakanio da ovo ispišem već su preduzeti konkretni koraci po tom pitanju: o tome sledeći put.

Pozdrav!

[Ćomi]

Divota za videti/procitati !

Sve pohvale za entuzijazam i detaljni build prikaz...

Pozz,
Ćomi

[zamorano]

Opa, ako ovako nastavim oboriću rekord za trajanje topika u radu... Ni špajz-gradnje mi nisu ravne.

Dakle: farbanje!

Prva na redu posle Mr.Surfacer-a je neka Gunze siva. Računam, alkoholna će bolje da se uhvati za podlogu (hehe, a možda i zato što je Gunze na Gunze), a posle toga akrilna Vallejo će bolje da ide na akrilnu Gunze. Možda se varam.



Zatim (koji dan/nedelju kasnije) sam probao da uradim neki prljavi pre-shading, i tu su krenuli problemi:



Valjehov (novi!) razređivač se izgleda ne slaže baš najbolje sa tom prljavo-braon koju sam imao, vidi se na slici da se nije baš potpuno sjedinio sa bojom. Sa druge strane, ovo je prvi put da koristim Valjeho boje u erbrašu, i napravio sam početničku grešku - koju sa uljanim i alkoholnim akrilnim već godinama činim - da samo ubacim razređivač i boju u erbraš, promućkam (čačkalica pa balončići) i krenem da farbam. Ovome mora malo da se cinculira, kada sam kanuo boju na ivicu posude erbraša pa onda četkicom zamešao sa razređivačem, išlo je bolje.



E sad, ja sam boje birao na osnovu preporuke sa Harrier SIG sajta, a tek kada sam ih kupio ukapirao sam da nemaju veze s mozgom... Jedna od preporučenih boja - 987 - u stvari je boje peska. Onda sam kupio otprilike par sivih boja pa sam mešao. Prva kombinacija je bila 836 + 989 (čini mi se, u razmeri 2:1) za sve osim gornjih površina:



Zatim, maskiranje -



- pa tamnija siva, mešavina 991 + 836, mislim da je bila u razmeri 1:1. Ovo je sve vrlo odokativno jer Valjeho pipete nema šanse da izbace dvaput istu količinu boje... Imao sam veliki problem kasnije kada je trebalo da se rade korekcije, bilo je nemoguće da pogodim istu nijansu. Planiram par slojeva weatheringa na kraju pa ovo ne bi trebalo da utiče.



Već sam pomenuo korekcije, a razlog se vidi na prethodnim slikama: maskirna traka je pocepala boju. Mrzelo me da perem erbraš za sitnu popravku pa sam odradio četkicom - u par vrlo retkih slojeva. Nisam pogodio skroz boju pa sam iskoristio priliku da nos ostavim malo drugačije nijanse, ovo sam viđao na nekim avionima (posledica konverzije? mada ne mogu da se zakunem da sam je to bilo na Gr.7 a ne Gr.9)



Ujedno sam malo zamazao i donje površine odnapred, da malo ublažim tu garež sa kojom sam preterao. Podsetnik za sledeću maketu: garež iz izduvnika ide prema natrag a ne prema napred.

Dok se te razne boje suše, spremamo naoružanje ne bismo li i njega na vreme stigli da ofarbamo. Odlučio sam šta ću da stavim: sidewinder-i i rezervoari za gorivo obavezno (za ove prve imam još par rezervi iz neke druge makete - ili iz pomenutog Italerijevog seta), paveway i raketne lansere (ne znam da li se baš ovi koriste na Herijeru ali video sam nešto što vrlo liči).

Raketni lanseri su sa zadnje strane, normalno, ispali potpuno nepravilni. Probao sam da turim drvo odgovarajućeg oblika u bušilicu pa sa time da popravim, nije loša ideja ali moglo bi i bolje. Usput sam ubušio i paveway-e otpozadi.



Na kraju, erbrašujemo preko svega jedan sloj Mr. Surfacer-a.

Ovaj paveway koji imam je neki stari, ima velika krilca nazad. To ćemo malo da skratimo: označimo porebnu širinu trakom određene širine i tu sečemo žiletom za šoferšajbne.



Na kraju, erbrašujemo preko svega jedan sloj Mr. Surfacer-a.

Crtamo trake na napadnim ivicama: opet me mrzi da palim erbraš pa probam četkicom sa nekim anemičnim i neodlučnim maskiranjem - ali sam zato uzeo fensi četkicu koja bi trebalo da da ravnije trake... Pa i nije.



Ha, baš sam napravio kombinaciju... na maketi koja je sama po sebi komplikovana još brljam i eksperimentišem. Bravo ja, pametno ja!

Imam još dosta toga da piskaram, ali bolje da okačim ovo što pre jer ako ne uradim sad, ko zna kad ću.

Pozdrav!

[zobo]

Stvarno lepo i detaljno

[zamorano]

Ovo polako napreduje... (Ha: reč polako ni izdaleka ne opisuje ovu brzinu. Ali, posmatram to sa pozitivne strane - koliko god sam spor sa radovima, još sam sporiji sa pisanjem).

Odrađen sloj sjajnog laka... Problemi koje sam imao u prethodnim epizodama izazvali su potrebu da se to sve malo poravna šmirglom... A šmirglanje je izazvalo potrebu da se ponovo farba.



Ali, u skladu sa filozofijom "nemoj da te mrzi", ovo se isplatilo jer je boja sad bolje legla. Delom i zato što sam ovog puta bio oprezniji: prvo mešanje boje četkicom pa onda ubacivanje u erbraš. (Ili, kao kompromis, mešanje boje četkicom u gornjem delu lulice, pre nego što uđe skroz unutra... Dovoljno dobro).



Izduvnike sam maltretirao na najrazličitije načine ali na prednjima unutrašnji deo i dalje nije skroz pravilan, ivice nisu paralelne. Ne znam da li to može uopšte da se popravi, a kada se tu udenu PE delovi biće teško da to izgleda baš kako treba.

Uz svu tu glavolomku, prilikom ravnanja ivice ona je pukla i onda sam i to morao da krpim... Posle nekoliko iteracija, stvar je manje-više legla na svoje mesto.



Izduvnici malo teže ulaze u svoje ležište, pogotovo kada se montira taj ecovani "pleh" iza zadnjeg - koji promptno otpadne prilikom njihovog uglavljivanja.



Farbamo i naoružanje po istom sistemu... Prvo Mr.Surfacer razblažen nitro razređivačem pa neka Gunze Aqueous siva. Usput idu i izduvnici u Tamiya X-32 Titanium.



Raketni lanseri su neka maslinasto zelena koja mi liči na pravu, Sajdvajnderi i bombe idu u najsvetliju sivu koju sam našao.



Vrhove raketnih podova farbam u neku "zamalo pa crnu" (mislim da je u pitanju bila Gunze) i to otpozadi, pod uglom, da ležišta za rakete ostanu svetla. Njih ćemo da farbamo posebno...




...ovako:



Ovo sam radio tako što sam pomešao neku smeđu (Valjeho 70987, greškom kupljena na početku ali u stvari korisna ), lepak za drvo i vodu, a tečnost za prozore sam koristio da navlažim delove da bi ova mešavina lakše legla u rupe. I onda sam najtanjom četkicom koju imam ubacivao kapljice. Dobra stvar je što je podloga sjajna pa može lako da se obriše višak ako ga ima, a loša je što se ova mešavina skuplja kada se suši pa mora da se ponavlja postupak da bi se popunile rupe koje se prave. To ne znam da li je moguće napraviti do kraja savršeno ali je stvar dovoljno sitna da izgleda korektno, koliko-toliko .

Pejvveje sam zafarbao u neku mešavinu plave, ispalo je malo tamnije nego što bi trebalo ali mislim da nije strašno:



Uzgred, nemam pojma da li su ove plave bombe možda manevarske, i da li komplet koji sam ja zamislio može da se koristi u toj kombinaciji. Čini mi se da sam video negde sliku ovako nekako natovarenog aviona, ali čak i da nije realno, izgleda lepo . Recimo da je, šta znam, natovaren za prikazivanje na izložbi... (E jeste... A što ti je onda prljav, genije?)

U sledećem nastavku: šmirglanje dekala!

Pozdrav!

[Sandman]

Bez brige, imam par maketa koje su prvi put predstavljene na nekadašnjem "Vitrina" forumu (pre 2006. godine započete!), a još uvek ih deljem po malo kad stignem

Lepo se boriš sa problemima, tvoji topici su uvek zanimljivi za gledanje i čitanje - kao strip!

Samo napred, čekamo finiš!

[Janjic]

Što reče Sandman, tvoje objave su ko strip, ali odličan strip!

Veselim se nastavku

[zamorano]

Hvala gospodo, drago mi je da vam se sviđa. Zanimljivo je i meni da pišem . Ima još:

Lakiranje Tamiya X-22 gloss-om kao priprema za dekale, i pažljivo šmirglanje dekala kao priprema za montažu.



Šmirglanje radim sa ciljem da dekali budu što tanji, a najviše se koncentrišem na ivice da bi se prelaz što manje video. Šmirglanje skida deo zaštitnog sloja koji dekal ima pa posle treba biti oprezan kada se tretira agresivnim supstancama (meni omiljenim ) kao što je nitro. Takođe se pomalo iskrzaju, što dodatno pomaže da se ivica teže primeti.

Ne izgledaju loše ni posle Mr.Mark Softer-a -



- ali definitivno bolje posle nitro razređivača (naprskanog vrlo pažljivo erbrašem):



I onda idemo redom... Pre nitra:



I posle:



Da proverimo da'l' smo lepi? Pa...



To je to! Ponosni borac za slobodno tržište i jeftine koncesije! I ljudska prava, da ne zaboravimo ljudska prava.

Idemo onda još jedan krug istog tretmana. Kada se osuši nitro, dekali su se lepo zalepili i stvrdnuli i samo ih lagano pomazim finom šmirglom da se to još malo izravna. Posle će gloss lak da ih ujednači do kraja.




Skidam poklopac kabine da bih mogao da doprem do te crne boje ispod. (Ona se uglavnom neće videti pošto će kabina biti otvorena, ali treba i to dovesti u red). Probam kako se pokazao moj izum sa lepljenjem preko maskirne trake zbog lakšeg skidanja...



... I nije tako loše. Ostala je ružna ivica od super lepka kojim je lepljena ta leva lajsna, to ćemo da zakrpimo.

Pre gloss laka, peremo maketu da počistimo ostatke od šmirglanja dekala...



Ovde ide standardna horor priča pošto akrilni lak upije vodu pa izgleda kao da mu nije dobro, ja sam mislio da se ovo dešava samo sa Prontom ali eto ni Tamiya lak nije otporan... A s obzirom da ni jednom ni drugom na kraju ništa ne fali, idemo dalje i ne osvrćemo se.

Uzgred, na prvoj slici se vidi i koliko loše je bilo maskirano to staklo na vrhu nosa, i to mora da se popravlja. Pa ok, 'ajmo na sitne korekcije...

Bela boja u kutije točkova na trupu:



Šmirglam pomenutu ružnu ivicu sa ciljem da je zafarbam, i pravim 1:1 miks boja koji sam koristio za prvo farbanje.



1:1, baš... Pošto boja nije ni blizu, probam da ofarbam bar vrh nosa, Herijeri često izgledaju kao Frankenštajnova čudovišta sa različito ofarbanim (najverovatnije zamenjenim) delovima pa imam opravdanje...



... Međutim, to ni pod razno ne izgleda dobro. U očajničkom pokušaju, uzimam erbraš, mešam napamet boje (ali van erbraša! V. sliku) i probam ponovo:



I pogađam! Ne mogu da kažem iz prve jer sam pre toga probao sto puta četkicom, ali iz sto prve svakako. Farbao sam bez maskiranja providnog dela jer akrilnu boju mogu lako da skinem.

Kad nam već ide, da zamešamo neku tamniju boju da popravimo taj oguljeni deo iza kabine?



Na kraju kada sam pogledao, svaka od popravki odozgo je pomalo posvetljivala tu tamniju sivu tako da se gubila razlika sa svetlijom. Ništa, radićemo weathering gore tamnijim a dole svetlijim bojama... Uvek je zanimljivo probati da bi se znalo za sledeći put (a zapisujem ovde da bih se setio). Samo, kako to da sledeći put opet ima nešto drugo da se proba?

Detalji na repu idu u improvizovanu zelenu, ove razne klapne u sivu koja liči na ono što je već okolo (uz nadu da će weathering to da ujednači):



I vraćamo se na naoružanje, od kojeg idu prvo - paa, rezervoari...

Primetiti kako su dekali za rezervoare iskrzani od šmirglanja. Ovi su ogromni pa su morali da budu ozbiljno maltretirani, a nisam smeo da ih seckam jer ko zna kako bih ih posle poravnao. Ispostavilo se da sam bio u pravu, jer posle jednog prolaza nitrom to izgleda sasvim solidno.



Farbamo vrhove Sajdvajndera u neku tamno sivu mešavinu, i odmah im stavljamo dekale:



Kad se već majemo sa bojama, farbamo delove stajnog trupa i malo ih prljamo i grebemo:



A kada već preterujemo, daj da dodamo još neke dekale na raketle... Sidewinder ima bočno neke natpise i tabele, tražio sam po starim dekalima da li ima nešto slično i našao sa dva Spitfajera... Bilo mi žao da potrošim Revell-ove dekale u 1/72 pa sam uzeo ICM-ove (!!!) u 1/48 koji su istih dimenzija (!!!) kao 1/72, i koji su se naravno promptno dezintegrisali kada sam ih montirao... Ali u ovom slučaju sam imao dovoljno rezervi.



Krajnji rezultat je nešto što izgleda malčice nezgrapno ali mislim da je bolje nego ništa.

Uhhh... Sad da dođem malo do daha pa idem na prljanje (nemoj da bi neko ovu rečenicu vadio iz konteksta ). U stvari na dokumentiranje prljanja, pošto je sve već odrađeno i samo treba da se zapiše.

Pozdrav!

[zamorano]

Dalje!

Trebaju mi dekali za laserske bombe, beli tekst za plavu pozadinu. Imam tu i tamo ponešto, ali jedino što iole liči su oznake za propelere latinoameričkih Mustanga. Bilo mi prvo žao da ih trošim, ali nek' ide život... Imam dva seta, a i ko kaže da su svi latinoamerikanci koristili oznake na španskom - jeste, baš su prefarbavali propelere na polovnim avionima .



Ko bude malo detaljnije zagledao bombe, videće da na njima piše "Tiro Alto 65 / Tiro Bajo 23".

I ovde ide standardno "nitrovanje" dekala pa šmirglanje... Tom prilikom sam opet zagrebao boju, a Model Master "Blue Angel" mi se u međuvremenu skoro osušila - bila na ivici još u januaru kada je pala prva ruka, a u septembru za drugu sam jedva uspeo da iscedim iz nje par kapi. Ok, od januara do septembra nije malo vremena, ali boja bre kupljena još devedesetih i sad je baš našla da ispusti dušu.



Onda jedan lepi sloj X-22 gloss na sve -



- pa da vidimo da li smo uspeli da utopimo dekale u površinu:



Nismo! Ali nije loše ispalo, mat lak će to da sredi. (Kad nije nitro, onda će gloss; Kad gloss omane onda se uzdamo u mat; A ako i mat ne uspe, onda ćemo da stavimo maketu na mračniji deo police... Bitno je da se pronađe rešenje).

E: i sad počinje zabava! Prljanje. Prvo malo filtri, čiping (samo na stajni trap molim, ipak je ovo mašina za kulturno ratovanje) i generalno mazanje na sitnuriju.



Pa onda ulja na krila... Tu sam već imao konkretnu ideju šta hoću da postignem - a sve vezano za pomenutog Herijera sa Primeportal-a. Tamo se lepo vidi kako su krila suptilno prljava u sitnim tačkicama (tojest, sitnim kada se smanje 72 puta)... Verovatno kombinacija prljavštine od vremenskih neprilika, opšte čađavosti aviona (a ima nekoliko sulundara koji su pokretni pa ispaljuju čađ na sve strane ) i, čini mi se, đonova tehničara koji se šetaju po krilima. Ideja je da se odradi prvo opšte mazanje uljanim bojama pa da posle idem na sitnije detalje uljima, akvarel olovkama, pigmentima, i - ako usput nađem još nešto, primeniću i to .



Ovo počinje da liči na nešto što se viđa po slikama Herijera. Ne znam da li ste čitali knjige Majka Rinaldija, njegova filozofija - savršeno inteligentna - je da svaki korak u procesu nadograđuje ono što je pripremljeno u prethodnom koraku i određuje kako će se raditi sledeći. Dobar primer je i donja strana, tamo je rad erbrašem već definisao gde šta ide, sada to razvijamo dalje uljanim bojama.



Vertikalni stabilizatori su obično dosta čisti, tu nisam mnogo preterivao.

Pa onda još jedan krug, ovde sam se setio da uključim i razne poklopce da bi bili slične boje...



Usput da malo zaprljamo i ostale parčiće:



Sada se već vidi razlika. Ali, naravno, nije cilj da se prljavština "nacrta" u jednom prolazu nego da se to suptilno nadograđuje sloj po sloj...

Na fotografijama aviona se vidi da je napred dosta prljavo oko nekih panela - verovatno onih koji se skidaju, ali se vide i nekakvi okviri oko formacijskih svetala.



Pojačavamo još malo nazad - međutim, deo iza izduva mora da bude značajno prljaviji, tu izgleda uljane boje ne pomažu nego mora da radi erbraš.



Dodajem još malo nijansi po krilima, ona crna uljana je bila previše crna, negde ostavljam da se vidi a negde lagano prekrivam sivom... Ujedno dodajem štrafte od slivanja prljavštine.



Uz napadne ivice krila postoji ovaj dugački panel koji je malčice drugačije boje - štaviše, imam utisak da boja zavisi od ugla pod kojim se gleda, nekad štrči skroz a nekad se ni ne primećuje. Probam da ga lagano zamažem akrilnim bojama da izgleda malčice drugačije, ali ne izgleda mi kako treba.



Kad Mig Himenes farba panele to izgleda mnogo lakše?

Probam malo da škrabam akvarel olovkama:



Efekat je vrlo zanimljiv zato što nije previše upadljiv ali treba paziti jer se inače baš vide škrabotine . Sa donje strane, gde baš postoje štrafte od prljavštine, ovo je čak i poželjno.

Da mi naprskamo malo laka preko ovoga što smo postigli do sada, da se ne ošteti?



Sa leve strane kabine imam jedno parče koje nikako da se uklopi, prvo sam ga valjda strugao jer je ostalo lepka pa sam onda zafarbavao i nikako nisam dobio to što treba. Da probamo sa bojicama?



Pa i ne bi se moglo reći da je uspešno... Ali ima tu osnova.

Malo uljane boje - probam opet da nacrtam taj panel ali ne da se. Pigmentima? Ma jok... More, erbrašem ću ja tebe!

 

Too! Još malo štrči, ali zamazaćemo ga i leći će na svoje mesto.

Sa donje strane, probamo AK Interactive Fuel Stains (ili kako se već zove) - hm, nije loše.



A kad smo već otvorili kutiju sa pigmentima, da nastavimo u tom smeru. Ideja mi je bila da tu garež nazad uradim tako što naprskam pigmente. Tako nešto sam već radio na Panzer-u II, razredim ih vodom i tečnošću za prozore i onda pod malim pritiskom prskam kapljice, dobije se prilično realističan efekat. Ali tamo nije bila ideja da pigment pokrije sve već samo da ga zaprlja dok mi ovde treba baš da se zacrni. Ispostavilo se da je razlika velika: ako stavim više pigmenta, onda se on nataloži u erbrašu pa ga zapuši, i teško se kontroliše količina koja izlazi - izlazi malo pa stane pa onda bljune odjednom.



Zbog svega ovoga, bilo je nezgodno dobiti tačno šta sam hteo: a hteo sam uži trag (dakle ne celom visinom trupa) koji će da krene horizontalnom linijom pa do repa da se spusti dole. Tako je na većini pravih letelica. Uspeo sam da dobijem preširok trag koji je negde bio suviše providan - i što je najgore, videle su se štrafte na sredini (vidi se na ovoj poslednjoj slici gore). Onda sam još prskao da to prekrijem pa se to još više otimalo kontroli.



Probao sam i lagano da skinem četkicom pigment sa ivica ali ni to nije išlo kako treba, nije se skinuo do kraja a ostavio je oštru ivicu... Tako da je tu potrošena gomila vremena dok nisam uspeo da dovedem priču u kakvu-takvu normalu.

Ali naučio sam par stvari: pre svega, zaključio sam da je jako bitno kako se drži erbraš: kada je u horizontalnom položaju, pigmenti se ne gomilaju na vrhu i manje zapušavaju diznu. Ali na nekim mestima jednostavno nije bilo rešenja nego da se zamaže malo uljane boje pa da se krene ispočetka.



Sličnu mešavinu, bleđu (da više vuče na sivu nego na crnu) i mnogo ređu, sam upotrebio i odozgo, u nekoliko prolaza:



Ovo "prljavo" presijavanje koje se vidi na slikama je posledica Humbrol akrilnog laka koji je prskan isto tako pod niskim pritiskom i tačkasto. Stvar izgleda prilično zanimljivo, međutim nisam baš najbolje pogodio boju tako da je avion postao mnogo prljaviji - tj. mnogo više povukao na braon - nego što sam hteo. To će u kasnijem koraku biti korigovano laganim razmazivanjem uljanih boja.

U sledećem nastavku, u priču uvodimo gitare

Pozdrav!

[Lanmi]

Baš detaljan opis. Ovaj Photobucket postaje neupotrebljiv mnogo je teško pratiti topik sa puno slika.

Šta znam, slažem se sa tobom da je malo preteran efekat, mislim da je bolje da zamešaš neku uljanu ili akrilnu varijantu pogotovo za tragove izduva, ovako deluju tenkovski da ne kažem "dizelaški". I daljle mi je efekat koji Tamiya Smoke daje, uz kombinaciji sa naknadnim prljanjem najbolji.
Rad sa pigmentima uvek ostavim za kraj, pomalo tu i tamo zaprljam i ne lakiram preko, nego prskam onaj fixer što prodaje Mig Jimenez.

Ajd završavaj ga uz gitare da je dete, krenuo bi u školu.

[Зоран 1962]

Kao što reče Lanmi.Da je dete do sada bi u školu krenulo.Lep i zanimljiv projekat.

[Goran A.]

Pored najbolje volje nemoguce je bez muke pratiti ovaj foto strip, photobucket je u pitanju pa preporucujem da promenis servis.

Za cadjave povrsine i siguran rezultat i za one koji nece da rade slobodnom rukom najlakse je koristiti obicnu boju i papirni sablon sa prosecenim otvorom. Izdignes sablon iznad makete po zelji i prskas, tako se nece preterati sa zacadjivanjem a sirinu i duzinu odredjuje otvor na sablonu. Nema rizika.

[zamorano]

Hvala na komentarima, šta da vam kažem kada ste sve u pravu... Posebno to za školu.

Taj jak trag od izduva imaju i prave mašine - sudeći po slikama, od upotrebe umeju solidno da se usvinje: nazad bude otprilike tako kao što sam ja uradio, ali onda je mašina skroz prljava i odozdo i po bokovima... Ja sam uprskao stvar (hehe, i to erbrašem! ) što sam pozadi preterao u odnosu na ostatak trupa. U svoju odbranu mogu da kažem samo da uopšte nije lako erbrašovati razređene pigmente, bez obzira što zvuči bezopasno... Nisam uopšte očekivao da može da bude problema, tako da mi nije palo na pamet da bilo šta maskiram (pigmenti mogu da se skinu vodom, ne? Pa ne skroz i ne uvek...) E, zato i pišem ovde sve da ne bih zaboravio sledeći put!

Što se Photobucket-a tiče, nekad sam imao običaj da stavljam veće verzije onih slika koje su bitnije, da bar nešto može da se isprati, ali valjda sam i ja u svađi sa Photobucket-om pošto nisam ni razmišljao o tome... Ali obećavam za sledeću rundu, koja stiže uskoro. A stvarno bi moglo i da se nađe nešto bolje.

Pozdrav!