Harrier Gr.7 Revell 1/72, Eduard PE

[zamorano]

Šta nam je još ostalo? Da konačno popravimo tu ivicu uz levu stranu kabine. Da zapušimo i zafarbamo rupu iza kabine (u nju je trebalo da se utakne poklopac kabine ali on će ostati u otvorenom položaju). Da još malo zaprljamo sitne delove...



Da konačno montiramo ta ecovana rebra u izduvnike? Od toga smo počeli, pre iks godina .



Kao što sam već pomenuo, izuzetno ih je nezgodno montirati jer je plastika dovoljno asimetrična a moraju da budu em paralelni em na ravnomernom odstojanju. I onda još da se zalepe u tom položaju a da se pritom ne mrdnu. Kao što se vidi, morao sam dodatno da sastružem plastiku da bi to izgledalo kako treba, pa sam dodatno farbao... .. U ovakvim trenucima super-lepak bez izuzetka menja svojstva i počinje bolje da se lepi za prste, čačkalice, pincete i sve ostalo nego za delove.

Na prednjim izduvnicima je trebalo malo i iseći PE delove da bi ušli kako treba (pogotovo, ako se dobro sećam, taj koji ulazi dublje unutra). Na kraju kada se pogleda, dosta delova sam mogao i sam da napravim od PL-a (pivskog lima), verovatno ne bih mnogo više cinculirao nego sa PE delovima.


 


Za lepljenje ove sitnurije tu je uvek spremna žica za gitaru.

Još malo rada uljanim bojama da se to sve lepo složi, malo da ubije tu preteranu prljavštinu koju sam pomenuo i da ujednači matiranje na krilima. Ovde sam praktično radio nekakav drybrush, samo ne onaj uobičajeni po oštrim ivicama: mala količina polusuve boje se utrljava u površinu na potrebnim mestima, ovde sa ciljem da se minimizira efekat prljanja tamo gde je preteran... Ideja je da se na kraju ne vidi ali da se oseti - što cenim da je prikladno za ovu razmeru.





U svoj toj akciji, nekako sam uspeo da smestim debelu kap laka (ili lepka?) na desni zakrilac, pa sam to onda strugao i napravila se rupa - vidi se na slici. Uhh, ovo će neplanirano da produži projekat .

Žicu za gitaru koristimo i da napravimo stepenike - D'Addario XL E1, .009 . Pošto je žica prilično tvrda, mora pažljivo da se potrefi širina da bi legla u rupe - a s obzirom da sam pri bušenju rupa solidno promašivao, to je zadatak još teži. Međutim, rupe su bile dovoljno široke da može da se manevriše, a takođe nakon montiranja žica može malo da se zakrivi tako da nijedan stepenik nije ostao previše iskošen.




Zatim stižu na red točkovi... Kada se prednji i bočni namontiraju na svoje mesto, zadnji jedva dotiču tlo. Moraju skoro skroz da se izvuku iz ležišta. Ali nemam ideju kako bi to moglo da se reši - štaviše, ne kapiram kako su proizvođači zamislili da svi točkovi dodirnu tlo, ili gde sam ja mogao da pogrešim pa da to poremetim. Glavni uzrok problema je izgleda dužina tih spoljnih nosača - ja sam ih malčice čak skraćivao, trebalo bi još, ali je nezgodno pošto oni ulaze na dve tačke u krilo, ako se ne skrate obe onda će se iskositi... Pročitao sam negde onlajn za Hasegavinog 1/48 Herijera da ima valjda pogrešan dihedral krila i da treba malo da se isprave, moguće da je to uzrok i ovde.

Još jedna stvar koju sam tu pročitao, i koju sam mislio da korigujem ali zaboravio je da taj prednji točak u stvari izgleda kao da je neopterećen. Ako se namontira sve naoružanje koje sam ja smislio da montiram, on bi morao više da legne.



Nego, ja ne bih bio ja da se ne predomislim u pogrešnom trenutku. Prvo nisam hteo da topim gume da legnu ali sad sam zaključio da, kad sam se već petljao sa svime ovime, mogu da se petljam i sa tim. Bez obzira što sam sve već ofarbao, isprljao i lakirao.

Već sam ranije detaljnije objasnio ideju, ovde ću ukratko: poklopac od nekog soka, ispod njega zapalim sveću (po mogućstvu mirišljavu ), odozgo kanem kap vode, i na to pritisnem točak. Voda služi da se točak ne greje samo na donjoj površini (pa istopi samo tanak sloj, koji izgleda isto kao da smo ga odsekli) već da se guma greje i sa strane i da se deformiše celom debljinom tako da se dobije prirodniji oblik. Voda donekle otežava posao jer izgleda isparava na temperaturi nižoj od one koja je potrebna za topljenje plastike. Možda bi moglo da se koristi nešto drugo, neko ulje? Ali ni sa vodom to ne ispadne loše.



Prethodno sam markirao maskirnom trakom koji je to prirodni horizontalni položaj točka, i to je donekle pomoglo ali maskirna traka se skinula kada se pokvasila. Srećom, dotle se deo točka već zaravnao tako da je dalje bilo lakše.

Savet za sledeći put: uraditi ovo na vreme. Pre farbanja. Čim sa sklopi trup i krila, mogu da se probaju točkovi.

Kao što se vidi na slikama, koristio sam dve pincete, jednom sam držao točak u ispravnom položaju (manje-više) a drugom pritiskao točak da se deformiše. Jedna stvar koju nisam primetio je da se tom prilikom savila viljuška točka - a kada sam probao da je ispravim, pukla je. (I tek onda sam, naravno, ukapirao da mi u stvari treba tako savijena! Eno na slici se i Đanfranku Zoli digla kosa na glavi).



Eeee - ali!... Ako se viljuška iskrivila, pod kojim uglom sam ja, dođavola, onda napravio tu zaravan na gumi? Kako treba da stoji? Probamo privremenu montažu blu-takom:



I nije tako loše... Inače, gume izgledaju sasvim zanimljivo:



Malčice su se deformisale i felne, ali ne primećuje se.

Dobro. Popravka: bušimo rupe na mestu preloma (poziciju rupa određujemo precizno tako što stavimo delove jedan uz drugi i ekstremno tačno zapamtimo mesto gde treba da se buši). Jedna rupa uža a druga šira, prvo lepimo u užu tako da na drugoj strani može da se manevriše (višak će popuniti super lepak). U rupe ubodemo - normalno - parče iste one žice E1 .009 D'Addario XL, i lepimo.



Vidi se još malo mesto gde je lomljeno, ali to ćemo da ošmirglamo i zafarbamo... Inače, čini mi se da je posledica ove havarije i da taj prednji točak jeste malo više legao, spustio se kao da je opterećen.



Malo to zafarbamo - iskoristimo priliku da belom bojom doteramo i ostatak, ublažimo prljanje tamo gde se otelo kontroli - i to je sve k'o novo. Kao što se vidi, zadovoljni su i Zola (iako sad već bez kose) i njegov drug Di Mateo .



Još malo se igramo sa točkovima da nalegne sve na svoje mesto pa ćemo da ih lepimo.



Dva koraka napred pa korak nazad, ali bližimo se cilju... Do kraja je ostalo još, hm, još pet koraka napred i tri nazad .

Pozdrav!

[zamorano]

Kucnuo je čas da se skine maska sa poklopca kabine - i eto novog zapleta:



Na prednjem delu se podlila boja. Šta sad? Tečnost za pranje prozora pa vrlo vrlo nežno struganje četkicom. Malo po malo i problem lagano nestaje:



Uzgred, kad se već mlatim sa kabinom, montiram šinu koja se nalazi iza sedišta: primarni razlog za ovo je da se sakrije taj ružni šav koji je ostao... Sekundarni, da se popuni taj deo, nekako mi deluje suviše prazno. Šina je isečena od tanke stirenske ploče pa zarezana skalpelom po sredini.



Zadnji deo poklopca kabine je na nepoznat način dobio neke masne fleke sa unutrašnje strane, nije od maskirne trake (tečnost za pranje prozora ih ne skida), tako da je dobio još jedan tretman X-22 gloss lakom, blago razređenim destilovanom vodom.



Ok: hoćemo da crtamo i tu šaru na poklopcu kabine? Oružje broj jedan za ovu svrhu: optivizor. Ovaj:



Oružje broj dva: strpljenje.



Kada se stvar dovoljno uveliča, ako imate mirne ruke, ovo nije preveliki problem... Poenta uveličanja nije da se vidi oštrije nego da se dobije veća slika - isto kao kada na ekranu kompjutera gledate film, bez obzira što je u niskoj rezoluciji uvećate ga da imate bolji pregled situacije.

Sad, ako se i promaši nešto, može da se popravi pomenutom tečnošću za prozore, na isti način. Na kraju to ispadne prilično pristojno:




Možda sam mogao još malo da sastružem ivice te linije da bude još preciznija, ali slabije bi se videla - a na pravim avionima se baš primećuje da je ima.

Popravljamo pomenutu rupu na flapsu...



... i ujedno farbamo i deo iza kabine. Konačno sam našao sliku tog dela i video koja je prava boja. (A našao sam je u gomili slika koje sam pripremio na početku projekta).

Montiram i poklopce za bočne kutije točkova, pa zatim i za zadnju, stavljam izduvnike i farbam stepenike:




Ups, ostalo je još malo đubreta oko stepenika, tu je velika gužva pa se golim okom ne vidi... Popravićemo.

Klapna dole nazad je jako nezgodna za montažu jer treba istovremeno uklopiti dva dela i onda ih zalepiti sa unutrašnje strane. U stvari, prvo treba zapušiti tu rupetinu sa zadnje strane poklopca - za to dobro dođe onaj poluosušeni Mr. Surfacer 1000 iz prethodnih epizoda. Tada je bio kao žvaka posle žvakanja, sada je kao pre žvakanja. Praktično kao dvokomponentni epoksi git - savršeno. I stvarno, kada se osuši bude isto tako plastičan kao epoksi, može da se seče pa donekle i šmirgla.




Inače, taj hidraulični držač za poklopac je ostao kao višak iz Academy-jevog A-37, tamo je trebalo da drži kabinu u otvorenom položaju.

Kad smo već tu, montiramo i poklopac napred...




Dok sam mahao super-lepkom, uspeo sam da namontiram kapljicu na horizontalni stabilizator... Čisto da ne ispadne da je išlo sve glatko (a možda je i dobro protiv uroka, mada je za ovu maketu kasno ).



Pozdrav!

[Janjic]

Milina od detalja na maketi. Meni šara na poklopcu kabine izgleda dobro. Ako se i nešto na fotkama vidi, golim okom nema šanse! Šteta za ovu kapljicu, ali sredićeš ti to 

[rajkoplje]

Ja gledam i ne verujem....svaka čast za rad, naravno, ali ovako detaljno opisivanje i slikanje svega -   

[zamorano]

Setio sam se da uporedim sliku originala sa pomenutog Primeportal sajta i ovog mog čuda... U principu sam krenuo na pravu stranu ali sam se vratio par koraka unazad, posle prvih par poteza prljanja dobio sam nešto što je bilo slično ali je to suviše povuklo na smeđu i onda sam, doterujući ga, eliminisao deo teksture...



U svakom slučaju, maketa iz daljine liči manje-više na ono što sam hteo - ne izgleda kao nova mašina a nije ni totalno ofucana.

Nastavak radova: svetla za leđa i trbuh. Hasegava je lepo dala (a Revel još lepše prepakovao) providni ram koji ima polukružni profil. Taman! Jedino što je malo (jedno dva puta) veći... Posle dosta kasapljenja, turpijanja, šmirglanja, poliranja i bušenja nije bilo bitno od čega sam krenuo.



Svetla na krilima farbam nekim prastarim tušem čija boja prilično odgovara. Stavio sam i malo laka preko (sjajnog, pa kada sam se kasnije predomislio, i polusjajnog) ali to nije napravilo baš neku razliku.



Malo je prejako, možda odvlači pažnju... Ali je dovoljno malo da se ne primećuje toliko.

I sad još jedna muka: montaža svega što ide na podvesnike.

Sajdvajnderi su prošli bez većih problema ali skidanje vođica sa rezervoara je bila velika greška. Sa njima, rezervoar tačno legne gde treba i poravna se. Bez njih, treba zaobljeni asimetrični deo poravnati po sve tri ose sa trupom i onda u tom položaju zalepiti zaobljenu površinu rezervoara na ravnu površinu podvesnika sa kojom se dodiruje pet milimetara, i na kraju držati tako dok lepak ne uhvati... Zvuči nemoguće? I jeste! (Sreća u nesreći je da nisam stavljao Eduardove ecovane delove na podvesnike, tek to bi bilo veselje).



Mislim da sam ih jedno deset puta lepio pa su spadali ili sam ih skidao zato što nisu bili poravnati kako treba. Ništa, dofarbaćemo zguljenu boju naknadno.

Pokušavam da budem pametniji sa raketnim podovima i bombama, označavam mesto za lepljenje i poravnanje maskirnom trakom:




Jeste ispalo bolje - donekle i zato što su delovi za montažu manji, ali maskirna traka definitivno pomaže - i štiti deo od razlivanja lepka (mada ne baš potpuno - ali za potpunu zaštitu bi najefikasnije bilo, u stvari, zameniti maketara ).

Nisam nigde video dijagram Herijera sa naoružanjem tako da ne znam da li je realno, ali mi se čini da podvesnici nisu potpuno paralelni sa trupom nego su iskošeni - kao da prate aerodinamiku, bilo bi logično.

Posle N-tog otpadanja rezervoara, napravio sam i alat za lepljenje - od čega ću ako ne od rama. Ovog puta ne stirenskog nego ecovanog:



Odlična stvar da se ubaci još malo lepka u procep kada se deo odlepi.

Delove koje sam zeznuo sam korigovao bojom - rezervoar bez većih problema jer sam (kao što se u prethodnim nastavcima videlo) znao "tačnu" mešavinu boja, a i sačuvao sam mešavinu pigmenata kojima je prljan. Za rakete je bilo nezgodno jer je osnovna boja (neka Gunze, ako se dobro sećam) modifikovana i brljana uljima i pigmentima i više ne liči na osnovnu, pa sam zamešao potpuno novu mešavinu sa potpuno drugim (Humbrol, Model Master) bojama.



Kada su uljane boje u pitanju, mislim da ovo nije toliko teško pogoditi - probate pa ako se ne uklopi, skinete boju pa probate ponovo. Treba samo biti pažljiv da se ne ubrljaju okolni delovi (pre svega, raditi sa apsolutnim minimumom boje). Vidi se na slici da je boja ostala malo džombasta, to sam ravnao vrlo nežno četkicom dok se nije osušilo, a posle i najnežnijom šmirglom koju sam imao.

Finom četkicom sam lagano nacrtao i taj senzor na nosu (šta god je, verovatno nešto za šunjanje noću?)... Mislio sam da mu zalepim i dekal, crni krug iz nekog seta ali sam odustao, mislim da bi bilo prejako.



Probam da ubijem tu monotonu sablasnu boju nazad u kabini... Treba da izgleda manje čisto, da se uklopi sa ostatkom mašine. Da probamo drajbraš - ali, da stvari ne bi bile suviše proste, sa polusuvom bojom?



Ispalo je interesantno - možda previše ofucano ali ima potencijala. Problem sa ovim je što se boja ne lepi dobro za podlogu i onda dok ide ide - gomila se sve kako dodajete, ali kad krene da se skida sa nekog dela onda više neće za majku božju dalje da se uhvati. Valjda se od trljanja uglača podloga i onda neće da se lepi. Ubio sam se dok sam to korigovao, dodavao sam i običnu boju i šmirglao i šta sve ne.

Bušimo rupe za montažu sitnih PE delova - zakrilaca, senzora i šta još sve ima.



Izvršene su i specijalne pripreme u vidu ograđivanja kutijama sa svih strana sa kojih pristup nije bio neophodan .



I onda montaža... Gde god je bilo moguće, delove sam sa ramova sekao zajedno sa delovima rama - ti sitni pipci koji su viška su u stvari najkorisnija stvar, njih lepim u pripremljene rupe.



Senzor na repu je Eduard dao u vidu pljosnate pločice oblika koji liči na pravu stvar, koju sam ja namontirao i onda nekako odvalio da je ostalo samo postolje... Iskoristio sam priliku da napravim novi - eto ga na srednjoj slici zajedno sa donjim stepenikom. Stepenik je napravljen od ecovanog dela i gitarske žice.



Taj repni senzor je toliko mali da nema šanse da se vidi kojeg je oblika ni sa lupom. Ovo što sam napravio je čista brljotina ali mi izgleda kao zanimljiv detalj, bez obzira što (ili zato što) se ne vidi šta je.



Iiiii... Ja stvarno više nemam ideja šta da mu radim. Dajte primedbe ako vidite da nešto fali, u suprotnom je gotov.



I šta sad...?

Pozdrav!

[Зоран 1962]

Pa, mogu reći,brzo i kvalitetno odradjena maketa.6 godina i 9,5 meseci.Ali vredi truda i godina rada.Još malo pa u školu(da je dete).Odlična maketa.