Nieuport Ni-11 Eduard 1/48

[zamorano]

Ovo sam odavno krenuo da radim i prilično je daleko odmaklo. Zato ću da uključim fast forward i da preskočim onu standardnu priču koja je uvek ista na svim maketama. Sa druge strane, imam par interesantnih otkrića pa ću da se koncentrišem na to .

Kabina je ovde prilično lepo urađena - ja sam (za probu, pošto to nikad nisam radio) malo izbušio sedište i urezao rombove da izgleda kao da ima jastuk. Malo mazanja tečnim lepkom i to ispadne solidno - iako su rupe asimetrične (sledeći put prvo merim pa onda bušim).



Drvena tekstura unutra je rađena uljanim bojama: e tu sam morao da promenim naviku da osnovnu boju uvek radim uljanom (zato što bolje drži od akrilne) jer kasnije mazanje je skida. Lepo ljudi kažu, treba odozdo staviti akrilnu.

Video sam IPMS Stockholm-ovom sajtu trik kako da se prave zatege tako što se uvrće najlon. Probao sam sa time da uradim sajle unutar trupa - ili bar te četiri koje će se videti spolja:



Sistem je da se jedan kraj najlona uvrne i zalepi super-lepkom tako da na kraju ostane omča. To se montira na maketu a sa druge strane se zalepi obično parče najlona koje se provuče kroz omču i tu se na volšeban način veže čvor i/ili zalepi (nije ni malo lako, pogotovo što jedan kraj najlona treba odseći). Uz malo vežbe može da ispadne dobro ali je prilično pipavo, čak i u 1/48. Osim toga, vidi se na slikama da je kabina jako tesna tako da to dodatno otežava manevrisanje.

E da, kod montiranja delova u kabinu treba obratiti pažnju jer postoji greška u uputstvu: deo B20 koji ide na levu stranu trupa ne može da se montira pre nego što se montira šipka B27, mislim da treba da ide obrnuto. Iz tog razloga je čak možda bolje sve okrenuti pa montirati pod-sklop kabine u levu polutku trupa a ne u desnu kao što je dato u uputstvu. Evo kako to izgleda kada se sklopi:



Takođe, kopajući po netu i gledajući to malo slika na kojima može da se nazre unutrašnjost Ni-11 (pa i Ni-10 gde bi trebalo da je slično), došao sam do zaključka da instrument tabla (deo A7) i nije baš postojala u Ni-11, tako da sam je izbacio. (Video sam je na jednom mestu ali to je bio restaurirani Ni-11 u letnom stanju pa sam stekao utisak da je u pitanju dodatak iz modernih vremena).

I tako već stižemo do sklapanja trupa: spoj polutki trupa izgleda malčice "diše", tj. mrda se tako da ga treba dobro zalepiti. Mene je to malo prevarilo pa mi je na kraju ostao šav ali nije mnogo upadljiv pa nije strašno. Uzgred, kako provaliti da li imate šav na spoju? Stavite pod uglom u odnosu na svetlo i vidi se da štrči:



Montaža motora će takođe da bude malo tesna ali uz malo čišćenja može da prođe:



Zatim sledi bušenje kojekakvih rupa na raznim mestima, pri čemu je većina mesta lepo označena u samoj plastici, samo treba biti uredan pri bušenju.



I onda farbanje: uljana Humbrol - beše 74? - pa lagano senčenje (hm, i nije baš lagano) nekom smeđom pa delimično pokrivanje početnom bojom.



Ovako izgleda sasvim fino, ali trebalo je jače da se vidi senčenje pošto sledi izbleđivanje i lagano prljanje. Akrilna Humbrol 71 je ta bleđa boja, ona i jeste malo bliža realnoj boji tako da će taman da povuče u pravom smeru. Posle toga ide jedan sloj Pronta pa dekali.



E sad... U toku radova sam uspeo da izgubim deo koji ide od jednog do drugog točka, tj. kroz koji ide osovina (ako je uopšte postojala na ovom avionu). Gledajući naš muzejski primerak, imam utisak da bih mogao da se provučem tako što stavim jednu deblju i dve tanje šipke, šta mislite?



Pozdrav!

[airsuba]

Baš je dobro!

Ja nisam nikakav majstor za te utege, ali sam uživo video 'utezanje' najlona uz pomoć zagrejanog šrafcigera/nožića i to ide ko munja... zapravo je najveća filozofija naučiti dobro i kvaliteno ulepiti i fiksirati najlon u rupice, ovo posle je pesma!

[Goran A.]

Lepo ti ovo izgleda! Kako te slusa akrilni humbrol?

[zamorano]

Hvala na komentarima!

Ove sajle unutra su osetljive jer su zavučene, nisam smeo mnogo da divljam sa toplotom jer umeju samo da cvrknu i da pregore. A još kada se cinculira sa kabinom, pošto je sve tesno, najlon se otkači pa mora ponovo da se budži (čak sam skidao celo pa ispočetka). Nego izgleda da ima bolja fora za zatege, sa cevčicama, blizu sam da provalim foru - kad uspem da primenim rešenje u praksi, okačiću slike .

Što se akrilnog Humbrol-a tiče, koristio sam ga u ograničenim količinama tako da nemam pravu sliku. Ali nisam imao problema... Za četkarenje mi se čine ok, sa erbrašem još nisam probao. Mat lak im je malo čudan, ako stoji sav se pretvori u gromuljice i sline ali matira k'o lud, samo mora jako da se razredi.

Pozdrav!

[zamorano]

Evo jedna prikladna tema iz prvog svetskog rata za Dan primirja

Prvo stvar koju dugujem od prošli put, da ne zaboravim. Album sa sličicama našeg Ni-11... Ovakvih stvari ima na netu jako malo pa sam stavio malo veću rezoluciju (3 mpix) da se vide detalji. (Uzgred, mogu da stavim i poseban topik negde samo sa tim slikama, koje je pravo mesto?)



U prethodnom nastavku poslednji korak su bili dekali. Pošto su stipse Eduard-ovci dali tačan broj rondela za ovu mašinu - a ona ih je imala četiri umesto uobičajenih šest - a u LiftHere kompletu ne postoji dekal za rep, onda sam rešio da improvizujem. Stavio sam na upadljiva mesta Eduard-ove dekale a LiftHere rondele na donju stranu gornjeg krila. Eduardove boje su jače ali malo mazanja nitro razređivačem da se dekali iskrzaju, zatim lagano "dofarbavanje" da se dobije još jači efekat istrošenosti i zatim prljanje dovedu stvari u solidno stanje.



Kad se malo bolje zagleda ova poslednja slika, vidi se da se dekal sa natpisom malo zbrčkao. Mislim da je to zato što sam mu sekao višak filma: pošto je na nekim mestima bilo premalo filma da drži dekal u "pravilnom" položaju, on se uvijao. Iako je sve leglo kako valja, kada sam namazao Mr.Mark Softer, on se smrežurao i posle se neravnomerno ispravio. Kasnije sam probao da ga sredim i nitro razređivačem, bez mnogo uspeha - zalepio se ali su ostali ti nabori. Tek je kasnije šmirglanje rešilo stvar.

Zatim je išlo mazanje pigmentima i bojama da se to lagano zaprlja:



Na kapotaž sam stavio kao osnovnu boju neku mat sivu - znam, trebalo bi da bude sjajna da bi posle metalik boja ispala kako treba, ali koliko sam video ovi kapotaži su umeli da budu malo olupani i prljavi, tako da nisam previše razmišljao o tome.



Stajni trap sam ipak rešio da napravim od dvokomponentnog epoxy-ja i žice... Neću ni da pokušavam da ispadne kao pravi, suviše je komplikovano (osim ako neko ne zna neki trik) a imam utisak da ni Eduard-ov nije bio baš preterano detaljan - koliko ga se sećam iz vremena pre nego što sam za izgubio . Ovde sam kao šablon uzeo sličan deo iz 1/72 Ni-17, eto ga na slici:



Upornice, sitni delovi, drvenarija, nešto prva ruka/osnovna boja a nešto finiširano:



Za drvene delove sam konačno ukapirao i primenio ono što svi kažu - akrilna podloga pa preko ulje. Do sada sam stavljao uljanu podlogu pošto bolje hvata ali je posle uljane boje skinu. Ovde je još išla Revell providna žuta sa malo crvene da mu da dubinu. (Ignorišite dva dela viška na slikama: četvorokraki propeler je DH-2 a šatorsko krilo je višak epoxy gita da s' ne baci, ići će verovatno na ISU-152).

Dekal konačno sređen, i to šmirglom 600, na finije nije reagovao. Pazio sam da obrađujem samo savijene delove (oseti se pod prstima) i da budem ekstra nežan, a bitan faktor je bio i nitro razređivač koji je tako zalepio dekal da se stvrdnuo. I, naravno, dobar i dobro osušen sloj Pronta i ispod i preko dekala.



Zatim lagano farbanje detalja na trupu dok su dostupni...



I onda Humbrol metalik aluminijum na kapotaž:



Ovde je dosta bitno kako se boja prska, klasični sistem da se boja suši u letu od erbraša do makete ne pali jer onda bude skroz neravno i mat. Mora da se naprska boja da se malčice razliva, onda se ona sama poravna. Ove neravnine koje se vide su verovatno ostale od osnovne mat boje i prvog, "suvog" sloja, pre nego što sam ukapirao šta mi je činiti.

Kada se skine maska, to izgleda manje-više ok:



Sa gornje strane i nije baš idealno kada se zagleda iz blizine ali iz daljine nije strašno (što se više odmaknem izgleda mi sve bolje ). Udario sam preko i jedan sloj pronta sa ponekom kapi akrilne crne (sjajne), da ne bude baš da se sija na tako prljavoj mašini...



Poslednji trenutak da se buše rupe za zatege:



Mislim da je Eduard-ovo uputstvo malo netačno po pitanju sajli, treba proveriti na muzejskim slikama, mada se i one razlikuju. Recimo, nisu uopšte navedene sajle na nosu, a koliko sam video sve sačuvane/rekonstruisane mašine ih imaju. Sa druge strane, na Le Buržeovskoj mašini obe sajle koje idu sa gornjeg krila završavaju u istoj tački u trupu, dok je u našem muzeju prednja sajla zakačena na nosni deo. Na fotografijama po knjigama obično je bila prva varijanta, mada izgleda da je bilo dosta varijacija - a i ne vidi se uvek dobro.

I onda montaža gornjeg krila - izgleda da bi trebalo da bude lako a baš i nije, iako je mnogo lakše od većine maketa. Čini mi se da gornje krilo treba malo dodatno da se savije da bi sve leglo. Preporučujem probu pre nego što krenete da lepite.



U gornjem krilu se vide omče koje sam spremio za zatege: isti sistem kao ono u kabini, najlon pa zamotan pa zalepljen super-lepkom, samo skroz skraćen. Ovaj najlon gore je malo deblji, možda čak predebeo... Sajle će da budu sa tanjim, videćemo kako će ispasti.

Pozdrav!

[Sandman]

Fino napreduje.

Dobro si se snašao za naborani dekal - znači poenta je bila u nitro razređivaču koji je malo stvrdnuo naborane ivice... lepo ja kažem da je nitro majka sve hemije 

Kapotaž uživo sigurno izgleda bolje - ovo su ipak dosta uvećani detalji.

Fotke kao galeriju možeš da postaviš u referentni podforum u "Avijaciji":

http://www.maketarskikutak.com/index.php/board,70.0.html

Pozz

[zamorano]

Nitro razređivač mu dođe kao atomska bomba u maketarskom arsenalu, moćno oružje ali moraš dobro da paziš šta radiš inače ode sve dođavola ...

Da, kapotaž se lepo presijava, ne vide se ni džombe ni te crne fleke... Mada ću crne fleke da ostavim, i možda da ih dodam još, na tim mašinama je ulje umelo solidno da prska.

Stavio sam slike na http://www.maketarskikutak.com/index.php/topic,15274.new.htm . (Znao sam da ima negde podforum "reference" i gledao ali nisam ga video, i to je sigurno od nitra... Ili od zatega, oči ću da pogubim - ali vredi )

Pozdrav!

[tripko]

Ja cu vise da pohvalim foto pricu nego makeru 
Maketa bas fino napreduje, jedino mi taj poklopac motora nije to to.
Radio sam slican poklopac sa agama metalajzerima i ispao je odlicno na kraju.
Ovde malo ta hrapava tekstura kvari utisak.
Ali verujem da ce na kraju sve ispasti ok i obavezno utege da uradis.

[zamorano]

Potpuno si u pravu. Hteo sam da kapotaž bude malo olupan i matiran pa sam mislio da će da bude svejedno kako to izvedem. Iz daljine još i izgleda tako ali te džombe po površini ne liče previše na olupan lim. Ali ja to gledam sa vedre strane: da sam išao na to da bude gladak svejedno bih ga zeznuo .

Sledeći put ću da radim po PS-u - sjajna podloga pa sve ostalo. Mislim da bi Humbrol metalizer ovde odradio solidan posao (čak je uspeo da izvuče stvar, prvi sloj je bio mnogo gori), samo ga treba primeniti na pravi način. Ali s obzirom da je kantica pri kraju, možda se ukaže prilika i za nešto drugo.

Pozdrav!

[zamorano]

Pripreme za kabliranje . Hoću da pravim nešto što liči na prave zatege, pa kom opanci. Bušim ove kako-se-zovu što drže upravljačke sajle na repu:



Kako sačuvati delove od gubljenja? Pa imamo sad rupe za montažu . (Usput farbam to isto samo ecovano za DH-2 1/72, tamo će da bude veselo...)

Osovine za točkove su malo uzane, podebljavam ih tako što navlačim cevčice (o tome kako se prave više dole).



Uzgred, evo sa zakašnjenjem ocene o Humbrol akrilima - u stvari o ovoj svetlo žutoj. Vide se grbe pošto boja nije dobro legla na točak - naravno, ovo je u suštini moja greška, ali je nastala zato što sam navikao od akrilnih boja da se same poravnavaju. Ova konkretna to neće, možda zato što je svetla.

Točkovi spremni za montažu! Provera da li su poravnati se vrši modernom tehnologijom, tako što se slika poravnato sa ivicom stola pa se posle na slici gleda da li je paralelno.



Montaža preostalih sitnih delova...



... i onda probamo točkove:



Lepi dečko već izgleda lepo.

A sada (spetakl) zatege...

Na Austin Scale Modelers Society sajtu postoji odličan članak o rigging-u uz pomoć metalnih mikro-cevčica, ljudi lepo dali dijagrame  i slike pravih aviona i maketa. Ovo je sistem koji je u stvari za 1/32 a može da prođe i u 1/48 (ma može možda i u 1/72, samo treba biti suptilan). Tražeći više detalja o tome na nekom forumu (Finescale? Britmodeller?) sam našao ideju da se umesto metalnih cevčica koriste razvučeni štapići za uši. Kažu ljudi, razvlače se isto kao što se razvlače stirenski ramovi i ta rupa koju oni imaju po sredini ostane!

I ja to probao, ali neće - ne razvlače se lepo nego se kidaju. I uvrću:



Ali rezultati obećavaju! Probao sam i da probušim stiren po sredini pa da njega razvlačim, ali je bušenje jako nezgodno zato što burgija ima trenje celom dužinom: jednostavno se ugreje, istopi plastiku i upropasti sve. Nisam se dalje bavio ovim, ali sa nekakvim hlađenjem ili uz manje forsiranja bi i ovo bilo interesantno rešenje - cenim da bi takve cevčice bile čvršće od prethodnih.



I tako, posle milion pokušaja -



- hehe, i potrošene cele sveće - došao sam do zaključka da sam ja glup i da su mi u stvari ljudi lepo rekli. Štapići za uši, razvlačiti isto kao stiren. Ali pravilno! Ja sam stiren razvlačio tako što ga na brzinu zagrejem i odmah vučem. I to sa stirenom ide. Sa štapićima za uši mora da se radi 100% po pravilu: zagrejati, okretati da se ravnomerno zagreje sa svih strana (ali vrlo pažljivo jer je ova plastika mnogo mekša), sačekati par sekundi da se malo ohladi i slegne, i onda vući.

Dakle, tek kada sa svih strana izgleda ovako -



- spremno je za razvlačenje.

Rezultat je (meni bar) spektakularan:



E sad, konkretna primena: treba ići na to da se izvuče što tanje a da ne pukne. Najlon 0,08 može da se provuče dvaput i da se napravi omča. Uz dosta muke može i triput, s tim što ovde više nije svejedno da li je najlon ofarban ili nije. Ofarban jedva prolazi dvaput. Zato vredi sačuvati i one štapiće koji ne ispadnu najtanji, oni će da posluže tamo gde provlačimo tri žice.



Da probamo sa ofarbanim:



Za ovu omču mi je trebalo oko sat vremena buljenja, nabadanja, okretanja, sudaranja sa samim sobom (leva i desna ruka izgubile koordinaciju sticanu desetinama godina ) i slično. Već sledeća je išla za 20-ak minuta . Savet: najlon nabadati "od sebe", da vidite rupu - kao kad uvlačite konac u iglu.

Za počteak je jako korisno raditi pod lupom, dok ne steknete osećaj... Posle može i bez pošto se svejedno ne vidi mnogo. Ovo je sve užasno sitno!



Sada najlon može lepo da se zateže tako što se povuče kraj koji visi: nisam smeo da preterujem da nešto ne počupam ali omče koje su super-lepljene u trup drže dosta dobro. Meni je bitno da što pre zategnem najlon jer tako mogu da vidim da li se žice sudaraju, ali opet se ne vidi baš savršeno dok se stvarno skroz ne zategne.

A na kraju svejedno stvar rešava usijani skalpel. To što se na prethodnim slikama vidi zgužvan najlon po sredini je od pokušaja da se na silu provuče kada je, zbog zadebljanja u farbi, zapelo. Na kraju se to fino ispegla (osim što ću morati da dofarbam žicu, ali to uvek mora pošto se boja skida u bilo kojoj varijanti).



Bitno je i kako se cevčice seku i kako se drže. Ova plastika je jako mekana tako da se lako spljošti. Ja to probam novim žiletom i bez pritiskanja (kotrljanjem), pa je kao bolje, ali posle opet cevčica mora da se pritisne da bi prošao najlon pa se svejedno gnječi. Probao sam i da utaknem unutra parče debljeg najlona dok sečem: pomaže ali ne previše pošto posle imam dodatni problem da to parče izbijem iz cevčice.

Jedan koristan "uradi-sam" alat je parče plastike ili čačkalica zarezana na vrhu. Sa tim se cevčice navlače na najlon lakše nego pincetama, pošto pincete uvek pritiskaju previše.



U svakom slučaju, ovde je alat ključna stvar. Ukrštene pincete su nezamenjive pošto mogu same da drže jedan kraj najlona i praktično da oslobode jednu ruku - tako da su vam umesto četiri dovoljne tri .

Još jedna korisna stvar: treba raditi sa većim dužinama najlona. Teže je nabosti najlon u cevčicu kada ste ga provukli kroz omču na samoj maketi, bolje je ostaviti duži najlon da čovek može da se odmakne i da radi normalno.

Sledeći korak je simulacija mehanizma za zatezanje sa malo širom cevčicom kroz koji je triput provučen najlon:



Svi viškovi najlona će se seći preciznim makazama, ali zasada skidam samo onoliko koliko smeta. Sad može lagano da se zateže po potrebi...



Za mesta koja su manje dostupna (kao što je gornje krilo), ovo je praktično i jedini način: omča u krilo pre montaže krila i onda uvlačenje žice u omču. Za direktno dostupna mesta (npr. trup) bi možda bilo interesantno prvo spojiti te najlonske segmente, zakačiti omču na kraj i tek onda lepiti omču u trup. Pošto sve može lepo retroaktivno da se zateže, možda bi bilo za nijansu lakše.

Još jedan savet koji mogu da dam iz ličnog iskustva: pazite da vam lupa ne padne na maketu, pošto se od udarca otkači stajni trap.



Interesantno je da prilikom ove havarije nije popustio super-lepak već boja: super lepak se i dalje držao za boju ali se boja otkačila od plastike. Šta ti je japanska tehnika.

U principu, žice ne moraju da se zalepe do samog završetka radova, cevčice su dovoljno tesne da ih drže. Ipak, treba ostaviti dovoljno najlona da se ne izvuče jer posle je muka vratiti ga. Ja sam lepio ovaj kraći, "triput provučeni" deo čisto da bi stvari bile pod kontrolom (tako da ostane samo jedan segment koji "diše" a ne dva).

Na kraju to počinje stvarno da liči na sajle:



Ima tu dosta interesantnih stvari - sigurno se nisam svega setio, zapisaću sledeći put. Moram da smislim neki način za uvlačenje žica u trup, na repu i na nosu... To je trebalo uraditi pre spajanja trupa, ali nema veze. Ova maketa će vrlo verovatno da putuje kao poklon, tako da nije na odmet vežbati popravku havarisanih delova i montažu sajli spolja - pokidanih ili novih, svejedno .

Pozdrav!

[medico]

vrlo temeljno, svaka ti cast na entuzijazmu i ovom tvom foto stripu 
siguran sam  da ce biti odlična referenca za maketare koji rade WW1 i dvokrilce . Još Jednom BRAVO

[Tonxy Xy]

Odlično!  Jako lijepi napredak!   

[zamorano]

Gotov je i ovaj. U ovom poslednjem delu sam imao prilike da isprobam varijacije na prethodno viđena rešenja, da vežbam ne popravke nego rekonstrukciju (ko je pomenuo havariju? ), da usavršim nove i još otrovnije psovke... Ali na kraju nije ispalo loše. Beležim ovde šta sam sve radio pošto nema šanse da se setim sledeći put - a ako još nekom bude koristilo, tim bolje .

Ajmo redom:

Pravim još četiri omče, ovo će da ide u trup.



Zalepio sam ih po dve u paru, ali i nisam morao: prvo, ovo ne izgleda svuda ovako. Ako se dobro sećam, često se sajla šrafi direktno u trup. Drugo, previše je dve pošto je svejedno toliko sitno da se ne razabira šta je a pravi gužvu - još kad se tu oplete super-lepkom, napravi se pomalo nedefinisana grudva.

Mada, jedna stvar je nepobitna: treba mi ređi super-lepak.

Da li je lakše da se zakače svi elementi zajedno - sajla, mehanizam za zatezanje, okce koje ide u trup - pa tek onda da se lepi na maketu? Nije: lakše je zalepiti prvo deo koji ide u trup pa onda cinculirati da se ostatak zakači na njega, jer u suprotnom mora da se žonglira sa celom skalamerijom da bi se utakao taj jedan ultra-sitni deo u sitnu rupu. I inače se ništa ne vidi šta se radi, lakše je kad na tome što se ne vidi ne visi još gomila najlona.

Ubadam sajlu u trup: probao sam da je uvučem u rupu sa jedne bočne strane da izađe na drugu, ali to je sa mojim sposobnostima nemoguće. Lakše je da se najlon uvlači dok se ne pojavi u kabini pa da se tamo zakači.



Krajeve sam zalepio u parče plastike koje sam potom uglavio u trup i zalepio. Tako nešto ima i na pravom avionu tako da nije bezveze. Dosta sam vodio računa da mi se različite niti ne upletu unutar trupa ali nisam baš uspeo. Ko bolje zagleda, videće da sajle u trupu nisu paralelne. Ali to se jedva vidi pa i nije bitno.

I onda se desila pomenuta havarija. Ono što najviše mrzim je što sa maketama mora sve pažljivo, da se pipka i ne sme nigde jako da se pritisne... I zato stalno postoji rizik da ispadne iz ruke. Sa ovako nekakvim rezultatom:



Pri padu, nezalepljene sajle su se jednostavno izvukle, a one koje su bile zalepljene su se iščupale iz trupa. Nigde nisu pomogle da se avion ne raspadne, što im je bila funkcija na pravim avionima .

U stvari, ovde mi je najbitnije bilo da ne izgubim neki deo. Sve ostalo može da se popravi - od nekoliko meseci rada, ovo je bio nazadak od par dana. Ništa strašno. (Jeste, iščupao sam nešto malo kose ali ni govora o odustajanju! Čak sam iskoristio priliku da delove koji u prethodnoj turi nisu hteli lepo da legnu - te upornice ispred kabine - malo bolje doteram na mesto).



Hehe, na kraju ova šuma sajli izgleda malo zastrašujuće ali su u stvari one u celoj priči najbolje prošle. Naravno, trebalo je opet mlatiti se sa njihovom montažom, ali bar ću da se uvežbam.

Tips & tricks: kada sam razvlačio štapiće za uši, nisam uvek uspevao da dobijem najtanju moguću cevčicu. Kada sam više pazio da mi se štapić ne pokida, ispadalo je malo deblje. Ovo je u suštini dobro jer se kroz to lakše provlači najlon. Štaviše, dosta njih nije celom dužinom iste debljine pa može da se bira deo koji odgovara. Napravite više cevčica i one kroz koje teško ide batalite i uzimajte deblje... Izgleda manje realistično ali je bolje za nerve.

Dobar sistem je da se cevčice navlače na najlon umesto da se najlon provlači kroz njih: provučete najlon kroz cevku u jednom smeru (to je lako), onda u povratku probate bar da zabodete vrh, da se koliko-toliko ne izvlači. Sa te strane onda uštinete kontra-pincetom (najbolje ako možete da ga priklještite za nešto čvrsto, recimo krilo) i onda navlačite cevku skalpelom. Ovako nešto:



Kada sa druge strane izađe dovoljno najlona, onda ga tu uštinete i gurate skalpelom dalje dok se ne pojavi dužina koja može da se uhvati pincetom.

Pomenuti sistem se ponavlja potreban broj puta, a ako se negde zeznete onda i više.



Kod provlačenja svakog komada najlona preti opasnost da se on izvuče na drugom, već montiranom kraju. Zato sam na svakoj od tih omči ostavljao dovoljno najlona da visi da bar ne može lako da se izvuče. To na slikama izgleda malo haotično, i malčice smeta pri radu ali je korisno.

Sajlu na nosu sam takođe provukao do kabine: kada su oba kraja najlona provirila u kabinu, izvukao sam ih Specijalnim Priručnim Sredstvom (žica za gitaru savijena na kraju, v. sliku), vezao u višestruki čvor i zalepio super lepkom, i onda vukao dok mu nije izašlo na nos. (Pažljivo sa ovim: pošto sam jako vukao, uspeo sam da odlomim pedale u kabini, ne možete da zamislite tu mikro-hirurgiju da se to vrati natrag. Mislim da bih sad mogao da pravim i brodove u boci).



Nakon što je sve namontirano, ide zatezanje većine sajli pa njihovo farbanje ili doterivanje. Onu na nosu sam ostavio nezategnutu pošto je trebalo farbati je celu, dakle i deo koji ide u trup. Zato mi je bilo bitno da mogu malo da je izvučem.

Sve više mi se čini da je bolje farbati najlon posle montiranja - ili bar posle pravljenja tih omči - jer prolazi dosta lakše pošto je tanji. Takođe, razmišljam o alternativi za farbanje najlona, ovo je bila uljana email boja koja em ispadne malčice deblja, em se skuplja u kapljice pa ispadne neravno, em se lako skida. Na DH-u sam koristio Humbrol metalizer i on se dosta dobro pokazao, ređi (i tanji) je a dosta dobro pokriva. Možda bi dobro bilo uzeti neki metalik flomaster ili čak obični alkoholni? Nešto što se ili teže skida ili je tanje ili se lako popravlja. Probaćemo.



Na slikama se vidi da neki od segmenata zatega stoje malo ukrivo, to može donekle da se ispravi pincetama i zatezanjem ali tu i tamo ostane malo čudno. Najviše smetaju delovi koji su zalepljeni u trup ili krilo, njih treba usmeriti što preciznije prilikom lepljenja - mada ja mislim da ću sledeći put ili da ih pravim kraće ili da ih eliminišem skroz (tj. da "šrafim" sajlu direktno u krilo/trup).

Sledi montaža delova koji su preostali (mitraljez, vetrobransko staklo, drljača), još malo doterivanja boje, zatim par zamaha usijanim skalpelom da se sajle zategnu - i to je to.



Na kraju sam zadovoljan (što je gotovo ) kako je ispalo. Mislim da ću zatege sledeći put da pojednostavim: ovo je malo komplikovanije nego što mora, a i ti mehanizmi za zatezanje ovako ispadnu malo predugački (iako su interesantni sa tim omčicama, nekako mi se čini da bi ova veličina više odgovarala za 1/32). Ja sam ovde išao u potpuno nepoznato i to je dosta uticalo na način na koji sam radio. Pre svega mi je bio cilj da vidim šta je uopšte moguće, tako da sam išao na maksimalnu varijantu, da sve probam ali ipak i da izgleda što bolje. Sledi optimizacija procesa na nekoj novoj žrtvi .

Pozdrav!