Fokker Dr.I, EDUARD, 1/48 (ProfiPACK)

[Miroslav Š.]

Fokker Dr.I, ProfiPACK
EDUARD, 1/48
Tekst i fotografije: Zoran Jakovljević-profa

Početkom 1917. godine se na nebu iznad Zapadnog fronta pojavio Sopwith-ov trokrilac, i sve protivnike na ratištu zasenio svojom pokretljivošću.
Anthony Fokker, poznati holandski konstruktor aviona koje je nemačka strana koristila u Velikom ratu, je bio jedan od konstuktora zaduženih za protivmeru, odnosno konstruisanje nemačkog aviona istih mogućnosti u odnosu na protivnike. On je svojom konstrukcijom aviona sa tri krila i uspešnim testiranjem prototipa odgovorio na ovu pojavu, i jula te godine je nemački Idflieg (Inspektion der Fliegertruppen – inspektorat vazduhoplovnih snaga) naručio prvu seriju od 20 njegovih trokrilaca, formalno označenih Dr.I (Dreidecker – trokrilac). Prvi primerci u vidu dva prototipa F.I su stigli na front u avgustu, a u širu upotrebu se uvodi od septembra 1917.
Avion, pogonjen devetocilindričnim rotativnim motorom Oberursel od 110KS, je imao samonoseća krila i bio naoružan sa dva mitraljeza Spandau LMG 08/15. Bio je poznat po izvanrednoj pokretljivosti na malim visinama, ali su se njegove mogućnosti drastično smanjivale na većim visinama, i pojavom engleskih S.E.5 i Sopwith Camel-a i francuskih Spadova se njegova prednost vrlo brzo izgubila.
Njegovu upotrebu su pratile česte nesreće zbog loše konstruisanih krila i upotrebe lošijih materijala, te je u jednom momentu kompletna flota bila prizemljena dok se nedostaci nisu otklonili.
Sve u svemu, proizvedeno je ukupno 320 primeraka, a iz upotrebe je povučen juna/jula 1918, kada ga je nasledio daleko bolji Fokker D.VII. Iako relativno malobrojan i kratko korišćen u borbenim dejstvima, na ovom avionu su leteli najveći nemački asovi, te je postao je jedan od simbola Velikog rata.
Eduard je 2008. godine napravio odličnu maketu ovog aviona, koja i dan-danas zadovoljava potrebe i želje sve zahtevnijih maketara.
U međuvremenu je maketa izlazila u različitim pakovanjima i sa različitim oznakama, uglavnom u ,,vikend" izdanjima, a ove godine je predstavljeno ProfiPACK izdanje, u kom se pored plastičnih delova nalaze i tabla ecovanih delova, oznake za 6 aviona i maske za lakše razgraničenje boja prilikom bojenja pojedinih detalja.
Delovi, a ima ih 77, su izliveni na tri rama sjajne srednjesive plastike, i detalji na njima su odlični, pogotovo u radnom prostoru pilota. Pojedini delovi po obodu imaju vrlo malo viška materijala, a otisci od izbijanja plastike iz kalupa su na skrivenim mestima, te obrada neće biti problem.
Tabla eceraja sa 30 delova donosi dodatne detalje i umnogome poboljšava izgled makete – standardno su tu sigurnosni pojasevi i malobrojni instrumenti, a pored njih veliki panel na donjem delu trupa, delovi komandne palice, električni razvod motora, obloge za vazdušno hlađenje mitraljeza... Uz to je dat i prozirni film za vetrobransko staklo, u dve verzije. Sklapanje prati detaljno i jasno uputstvo, odštampano na 16 stranica u boji.
Prva tri prototipa (označena sa F.I) su se od ostalih serijskih primeraka razlikovala po nekoliko vidljivih detalja – horizontalnom stabilizatoru, krilcima i nedostatku skija na krajevima donjih krila, i Eduard je u svom pakovanju dao delove za izradu obe verzije. Dodatno, moram napomenuti, poklopci motora su se međusobno minorno razlikovali u obliku ,,usne" ispod propelera, te pri izradi treba konsultovati fotografije određenog primerka radi eventualnih izmena...
Sklapanje polutki trupa je lepo rešeno: prednji gornji deo je pokriven panelom-nosačem srednjeg krila, donji deo je napred pokriven panelom a pozadi trakom šava, i jedini deo gde će biti potrebna pažnja je gornji deo trupa između kabine i repa.
Sledeći meni zanimljiv detalj je mitraljez, koji je izliven drugačije od Eduardovog standarda – umesto da se sa plastičnog mitraljeza seče ceo hladnjak i potom zameni ecovanim omotačem, dat je kompletan mitraljez bez omotača, sa cevkom oko koje treba postaviti omotač. Ovim je dobijeno na autentičnosti i olakšan postupak izrade – na pravom mitraljezu se kroz omotač vidi cev, i nju u prvom slučaju treba napraviti u samogradnji, a sada je već izlivena.
Tačku na i stavljaju oznake za 6 primeraka ovog aviona, iz različitih lovačkih eskadrila, uz malobrojne servisne oznake za neprefarbane avione. Između ostalog, date su dve varijante označavanja aviona 425/17, poslednjeg aviona najpoznatijeg nemačkog pilota I svetskog rata, barona Manfreda von Riichthofena. Slika ovog aviona u poslednjoj borbi krasi i poklopac kutije.
Maketa deluje vrlo prijemčivo za rad i preporučio bih je pre svega početnicima u izradi višekrilaca, zbog vrlo malog broja komandnih sajli i zatega karakterističnih za taj period avijacije. I ostali zaljubljenici u ovaj hobi i ljubitelji aviona iz perioda Velikog rata će zahvaljujući pre svega trudu ljudi u Eduardu uloženom u istraživanje teme, nivo detalja i šarolikost ponude oznaka, biti zadovoljni radom na njoj i, verujem, konačnim rezultatom.
Zahvaljujem se kompaniji Eduard na ustupljenoj maketi.

Reference:
Arms and Armour – A. Imrie – The Fokker Triplane
Osprey - Aircraft of the Aces n°040 – N. Franks, G. Van Wyngarden - Fokker Dr.I Aces of World War 1
Osprey - Duel n°07 – J. Gutmann - Sopwith Camel vs Fokker Dr.I. Western Front 1917-18
Profile Publications - Aircraft Profile n°055 – J.M. Bruce – Fokker Dr.I
Squadron-Signal - In Action n°098 – H.J. Nowarra – Fokker Dr.I
Windsock Datafile n°005 – R.L. Rimell – Fokker Triplane
Windsock Datafile Special - R.L. Rimell – Fokker Dr.I
http://www.fokkerdr1.com

Objavljeno na http://www.maketarplus.com/?p=2639