Bf-109G-14, EDUARD, ProfiPACK

[Miroslav Š.]

Glavni lovac nemačkog Luftwaffe-a tokom Drugog svetskog rata je bio Meseršmit Bf-109, oličenje elegancije i prilične ubojitosti u vazduhu a koji je došao sa crtaće table čuvenog profesora  Vilija Meseršmita (Willy Messerschmitt). Od početnih verzija Me-109 do krajnjih izvedbi Bf-109 ovaj avion je postao jedna od ikona Drugog svetskog rata. Uspešnost njegove konstrukcije pokazuje, pored efikasnosti u vazduhu, upravo i dugotrajnost koju je omogućila sposobnost prilagođavanja konstrukcije novim tehničkim rešenjima. Verzija G-6 je bila osnova za razvoj verzije G-14 koja je istrčala na teren tokom leta 1944. kada su zapadni saveznici uveliko prešli Lamanš i iskrcali se u Normandiji a Sovjeti čistili svoju Rodinu od zlog neprijatelja. Bf-109G-14 je tada bio poslednji krik u razvoju ovog poznatog lovca a u sebi je sadržao skoro sve zahteve za promenama iskusnih pilota koji su svoja zapažanja iz upotrebe ranijih verzija preneli konstruktorima. G-14 je dobio novi motor, već dokazani Erla poklopac kabine koji je pilotima pružao mnogo bolju preglednost okoline i još neke tehničke detalje koji nisu toliko vidljivi.

Čuveni Vilijev Gustav podvarijante 14 je u vazduhu bio okretan, efikasan i zašto ne reći, lep. U rukama iskusnih letača je bio vrlo opasan protivnik a što potvrđuje i pilot sa najviše postignutih pobeda u vazduhu svih vremena, Erih Hartman. Danas ga možemo videti u nekoliko muzeja i to je zaista pravo mesto za ovaj veoma uspeli vazduhoplov.

Češki EDUARD nas je u januaru ove godine obradovao sa novom izvedbom makete Bf-109G-14 (ITEM #82118). Kao i kod pravih aviona i za ovaj G-14 je osnova  Bf-109G-6 (LATE) u svojoj kasnijoj podverziji te u standardnoj Edijevoj kutiji nalazimo šest ramova na kojima se nalazi ravno 200 delova od koji se koriste samo oni potrebni za ovu verziju. EDUARD je proizvođač koji pakuje generičke okvire (kada je to moguće) sa delovima koji se koriste na više verzija nekog aviona pa je to slučaj i ovde. Ubacivanjem delova koji su specifični za datu podverziju dobijamo izuzetno vredan komplet koji možemo da iskoristimo.

Ova serija Gustava je sasvim nova (G-6 je izbačen 2016) i predstavlja izuzetno uspelu seriju maketa ovog čuvenog vazduhoplova. Dimenziono maketa je urađena izuzetno tačno ( Eduard je pre nekoliko godina izbacio takođe novu maketu G-6 serije ali se pokazalo sa mnogim manjkavostima-ono što krasi velike proizvođače kao što je EDUARD je upravo to što su se potrudili da te sve stvari isprave i maketarima ponude sasvim novu maketu), svi detalji karakteristični za G-14 podverziju su dati u pravim dimenzijama i na pravim mestima (odgovarajuća elisa, dodatna mala ,,guka"-izbočina ispod velike izbočine na desnom krilu motorskog kapotaža, redizajnirani kapotaž iznad dva trupna mitraljeza, odgovarajući Erla poklopac kabine te mogućnost izbora dve vrste vertikalnog stabilizatora i kormila pravca). Površinski detalji na trupu i krilima su izuzetni, panelne linije su različitih debljina i dubina a što važi i za zakovice (rivete).

Poredeći detalje kabine sa dostupnim fotografijama stekao sam utisak da je sve na svom mestu i da nema predimenzioniranih elemenata. U setu su date tri opcije za instrumentalnu tablu i to kao dekal koji ide na reljefnu tablu, zatim ista ta reljefna tabla koju možete sami ofarbati i ravna tabla na koju idu odlični fotoecovani obojeni i obeleženi delovi sa svim pripadajućim detaljima. Na desnom zidu kabine je data odlično rešena radio stanica opet kao opcija plastičnih delova, dekala i eceraja. Set pilotskih gurtni je dat kao obojeni eceraj i to je još jedan odličan detalj koji podiže nivo realnog izgleda kabinskog prostora. Naravno, u ovom malom i skučenom prostoru (kakav je i inače bio na pravim avionima ovog tipa) svi ostali detalji su vrlo autentični (pedale kormila pravca su dati kao plastika/eceraj, zadnji poklopac instalacije motorskog topa, upravljačka palica, točak za trimovanje... sve je tu).

Obzirom da su u Luftwaffe-u u poslednjih godinu dana rata činjene mnoge improvizacije i na novopristiglim avionima tako i u ovom setu postoje opcije te imamo dve repne noge od kojih je jedna standardna za G-14 a druga je izdužena (pojavljuje se kod G-10 i K verzija) i ide uz avion italijanskog majora Bellagambija. Takođe, date su opcije za dva različita vertikalna stabilizatora uz koje idu i različita kormila pravca. Jako lep detalj je šarka (H52) koja se nalazi između da krila kapotaža motora. Tu će možda biti potrebno malo više koncentracije prilikom skidanja sa rama jer je sam deo vrlo tanak. Krila su data iz tri dela te se sklapaju standardno (donjaka je iz jednog dela a gornjake su date posebno) stim što se u njih ubacuju delovi koji čine kutije glavnog stajnog trapa. Sve upravljačke površine su date posebno a kompleks potkrilnih hladnjaka je pojačan ecovanim detaljima.

Stajni trap je jednostavno predstavljen sa vrlo lepim detaljima koji obogaćeni i originalnim servisnim natpisima u vidu dekala. Nišanski kompleks Revi C/16B je dat kao prozirni deo koji  farbanjem treba dovesti do pravog izgleda. Pravi vatromet detalja donose odlični (vrlo sitni i tanki) delovi sa fotoecovanog lista a koji se postavljaju na vetrobran i Erla poklopac kabine. Naravno, opciono kabina može biti otvorena ili zatvorena (što bi bila prava šteta jer se neki detalji ipak ne bi videli i pored odlično izvedenih prozirnih delova). U setu se nalaze i dva podtrupna tanka od po 300 litara sa razlikom među njima koja se ogleda u izgledu/geometriji tj. u zakošenom donjem delu jednog od njih.

Već pomenuti prozirni delovi su izrađeni odlično, kristalno prozirni bez distorzije sa takođe lepim detaljima na ramovima. U ovom ProfiPACK setu se nalaze i Eduardove maske za tačnije farbanje vetrobrana i poklopca kabine, kabinskog oklopa, točkova stajnog trapa i navigacionih svetala na krajevima krila.

Sastavnica je vrlo jasna i informativna sa jasno naglašenim opcijama. Sve verzije farbanja i označavanja su date u boji iz četiri perspektive tako da ne bi trebalo da bude nikakvih nedoumica.

Dekali su u skladu sa celim setom po pitanju kvaliteta i dati su za pet zanimljivih aparata:

-Bf-109G-14/U4, E. Hartmann, 4./JG52, Mađarska, oktobar 1944

-Bf-109G-14/U4, W.Nr.512382, H. Schlick, 4./JG77, Nemačka, novembar 1944

-Bf-109G-14, W.Nr.464380, Mario Bellagambi, Aeronautica Nazionale Repubblicana, Italija, mart 1945

-Bf-109G-14, R. Schlegel, 10./JG4, Nemačka, mart 1945

-Bf-109G-14, W.Nr.464534, EJG2, Pilsen, Czechoslovakia, maj 1945.

Uz ovaj set dekala ide i tabla sa servisnim natpisima za čije je postavljanje namenjena poslednja stranica sastavnice sa vrlo jasnim markiranjem mesta na koje se postavljaju.

Ovaj čuveni lovac je svoje mesto našao i u posleratnoj upotrebi u nekoliko RV-a a ova verzija G-14 je bila prilično zastupljena u gešvaderima poražene Luftwaffe pri kraju rata. Maketa će sigurno biti rado viđena kod svih ljubitelja klipne lovačke avijacije.

Zahvaljujem se EDUARDU na ustupljenoj maketi radi ovog prikaza.

Mnogo više fotki na http://www.maketarplus.com/?p=3063

[Pedja]

Bravo i hvala za prikaz i tekst. Nadam se da uskoro kreće izrada, nešto kao FW-190.

[Miroslav Š.]

Hvala mnogo Pedja
Da, u planu je i to ubrzo još jedan korak po korak Luftwaffe rad. Nakon dve uzastopne makete sa Luftwaffe oznakama moraću dobro da operem dušu sa nekim petokrakama 

[Pedja]

Ako imaš dilemu oko šeme, moj predlog je uvek Hartmann-ov avion.

[Miroslav Š.]

Teška borba je trenutno između Hartmana i Horsta Schlicka ,,Blau 3"... Eduard se zaista dobro potrudio oko ovih profila a što je najlepše našao sam potvrde za njih i u odličnim knjigama a ponajpre kod dvojice nemačkih maketara i zaista velikih poznavalaca teme. Na meni je samo da sklopim i ofarbam a pošto sam spremio i ,,protivotrov" ovim svastikama i balkenkrojcevima mogu mirno da im se posvetim čim za kratko vreme završim FW-190.
Pedja, hvala ti mnogo što aktivno pratiš temu 

[viper]

Mislim da je eduard pogriješio u hartmanovoj šemi, trebala bi biti žuta na donjem poklopcu motora.
Ipak treba provjeriti...

[Miroslav Š.]

Proverio sam kod onih mojih spomenutih ,,izvora", oni su odmah rekli da je žuta na donjoj oplati motora bila dok je leteo na G-6 i imao ,,žuti 1" na trupu. Kada je prešao na G-14 dobio je ,,beli 1" bez donje oplate obojene u žuto. U žutoj boji su bili krajevi krila i šesta ,,traka" gledajući od kabine ka vertikalcu. Takođe, potvrdili su da je balkenkrojc na trupu umesto crne boje dobio RLM74 a što je bio već usvojeni manir (koji je nastao kako bi se što više smanjile jake boje zbog kontrasta koji je bio demaskirajući. Na donjakama je ostavljena crna boja i žuti krajevi krila zbog prepoznavanja u letu i od strane svojih, često vrlo nervoznih, PA tobdžija.
Naravno, uopšte ne sporim da je moguća greška (a što i sami ,,izvori" navode) jer je u tom završnom periodu bilo mnogo odstupanja i Luftwaffe je sve više počela ličiti na sovjetsku VVS sa početka rata a samostalne (aerodromske) varijante ,,uradi sam" su postale sve više prisutne. Od 1943. sovjetska VVS je uvela nove standarde (po svim pitanjima) i taktike, uvela u igru odlične vazduhoplove, neverovatno poboljšala logistiku, otvorila je slavine neiscrpnih izvora a ishod znamo. Ovo za VVS sam napisao jer važi mišljenje da je kod Sovjeta bilo dosta toga neuređenog. Naprotiv, sve je bilo izuzetno uređeno od cca 1943. kao i kod RAF-a ali to je već druga priča o kojoj je zaista interesantno raspravljati (u pozitivnom smislu).

[viper]

Ja sam ovo pročitao na nekom od foruma, možda ARC ili neki sličan...

Dobro onda znači ipak je tačna eduardova sastavnica

[Miroslav Š.]

Zna EDUARD da omaši kao i svi proizvođači ali su u glavnom pomirljivo tačni. Pojedinosti se razlikuju od izvora do izvora. Evo na primer, meni interesantan Šlikov (Horst Schlick) G-14 iz ovog seta u poređenju sa odličnim profilom iz knjige LUFTWAFFE FIGHTER AIRCRAFT (PROFILE BOOK NO 6 BY CLAES SUNDIN) koja predstavlja vrlo ozbiljan izvor jer su profili urađeni kao krajnji proizvod vrlo napornih i detaljnih istraživanja samog autora...



Primećuju se mala odstupanja, najveće je u boji balkenkrojca koji je EDUARD dao u dekalu sa crnim poljima dok je Claes Sundin isti predstavio sa već pomenutim manirom upotrebe RLM74. Definitivno niko od nas maketara sadašnjih nije imao priliku da vidi uživo to što radi a letelo je tokom II sr pa nam ostaju samo dostupni izvori. Naravno, onaj ljubopitljivi crv u nama nikada ne miruje pa često tražimo još koji ,,sigurni" izvor. U tom traženji potvrda se, u nekom trenu, dođe do slepe ulice ili nekog zida pa je onda interesantno sve te podatke filtrirati i odabrati ,,prave". Mislim da treba biti opušten jer iako se pogreši, nije kraj sveta.

ARC je svakako dobar izvor i sam ga prilično koristim i nalazim dosta zanimljivih tema i viđenja