P-39Q, eduard, 1/48, weekend

[Miroslav Š.]

P-39Q Aircobra
EDUARD, 1/48 (#8470)
ZOOM P-39Q Weekend (FE 1158), eduardSPACE P-39Q (3DL 48012)
Tekst i fotografije: Miroslav D. Šljivić

Belov P-39 Erkobra je bio zamišljen kao presretač koji bi dominirao visinama zahvaljujući svojim performansama i naoružanjem ali zbog motora koji nije mogao da dostigne željene osobine nije bio viđen za udarnu ulogu lovačkih snaga. Sam koncept dizajna sa motorom u središnjem delu trupa, ,,automobilska" vrata i stajni trap tipa tricikl je bio prilično van svih tadašnjih standarda u avio konstrukcijama. Ipak, vrlo brzo je pokazao da nije za bacanje i da je njegova šansa u njegovim letnim karakteristikama i odličnom naoružanju. Pravu renesansu P-39 je doživeo kada je stigao u SSSR kao pomoć od strane SAD-a u okviru Lend-Lease programa kojim je SSSR, između ostalog, dobio i preko 14000 aviona a među njima su bile i Erkobre. Skoro svi ruski autori (istoričari) tvrde da je prvi kontakt između Erkobri i sovjetskih letčika bio ljubav na prvi pogled. Izgled, letne karakteristike na malim i srednjim visinama (na kojima su se uglavnom i vodile borbe na Istočnom frontu), izuzetno snažno naoružanje, komforna kabina i kvalitetna izrada su bili dovoljno ubedljivi da ovaj avion prosto počne da štanca vazdušne asove. Veliki broj sovjetskih asova je svoje pobede većim delom izvojevao upravo na Erkobrama ili kako su ih zvali iz milošte ,,strašna borbena mašina". Leteo je ovaj prelepi avion i na Pacifiku, iznad Afrike i Evrope i na sve letače je ostavljao dobar utisak.
Pre malo više od dve decenije ova maketa je bila proglašena za maketu godine. Danas, isti ti ramovi se drže veoma dobro po pitanju tačnosti i uklopljivosti. Ekipa iz Eduarda je čak navela da je alat i nakon duplo više od očekivanog broja odlivaka još uvek u odličnom stanju. Zaista za pohvalu. Eduard je pre kratkog vremena izbacio ovu novu kutiju u WEEKEND izdanju stim što je uveo i novo pravilo da u tim izdanjima bude ponuđen veći broj interesantnih šema bojenja i označavanja pa tako u ovoj kutiji nalazim čak četiri vrlo inspirativne šeme. Što se plastike tiče, ona je standardno dobra i kvalitetna, detalji na njoj su i dalje odlični na svi delovima bez vidnog vitoperenja ili oštećenja. Pored delova potrebnih za verziju P-39Q sa trokrakim elisama u kutiji su i delovi sa kojima možemo da uradimo i neke druge verzije ovog aviona. Prozirni delovi su kristalno prozirni bez oštećenja obzirom na starost alata. Set dekala je vrlo zanimljiv i on pokriva četiri aparata i to:
-P-39Q-5, 42-20351, kojim je leteo poručnik William A. Shomo iz 82.TRS, 71.TRG, 5.AF iz marta '44, Nova Gvineja
-P-39Q-1, 42-19467, iz 46.FS, 15.FG, 7.AF atol Kanton, Phoenix arhipelag iz avgusta '43
-P-39Q-5, 42-19896, kojim je leteo poručnik William W. Gambill iz 363.FS, 357.FG, 8.AF u Orovilu, Kalifornija, 1943 i
-P-39Q-5, 42-20043, 70.FS, 347.FG, 13.AF stacioniran na letelištu Torokina, Bougainville, Solomonska ostrva '43.
Na kraju sastavnice se nalazi odlično uputstvo za postavljanje servisnih natpisa. Eduard je ipak, znajući dobro navike maketarske populacije odnosno želju da unaprede svoje makete i u ovom slučaju, između ostalih setova, lansirao i novi ZOOM set eceraja(FE1158)  za ovu vikend kutiju. Set sadrži delove za 37 pozicija. NA setu su instrumentalna tabla novog tipa sa ispupčenim instrumentima, pojasevi za pilota, unutrašnji deo vrata, ručice za repetiranje naoružanja, mrežice na usisima i hladnjacima, kolimatorski nišan, retrovizor... Pored ovog seta, prateći nove tehnologije i modu u ovoj branši i Eduard se oprobao sa novom linijom dodatnih delova koja se naziva eduard SPACE! U ovom pakovanju za P-39Q (3DL 48012) nalazim 3D dekale za instro tablu i set eceraja koji se razlikuje od prethodno opisanog. Iskreno, baš me interesuje završni efekat nakon aplikacije 3D dekala i sigurno ću ih i upotrebiti u ovog gradnji. Ono što me iznenadilo u ovom setu su dva već obojena dela za unutrašnjost ,,automobilskih" vrata koja se postavljaju na vrata sa prozirnog rama. Iako je maketa prilično dobro poznata nije zgoreg malko se podsetiti i ponovo je napraviti. Još ranije sam pripremio jedan set ove makete pa ću paralelno uraditi dve Erkobre, jednu amersku sa netipičnim farbanjem a koja je u ovom setu i jednu sovjetsku. Lep i elegantan avion vrlo neuobičajenog dizajna za ono vreme zaslužuje da bude dupliran.
Zahvaljujem se ekipi iz Eduarda na poslanoj maketi i svakako maketarskom uživanju koje će uslediti.





















Kompletan set fotki možete pogledati na sajtu Maketar PLUS http://www.maketarplus.com/index.php/recenzije/229-p-39q-airacobra

[YU-DFY]

Hvala za isrpnu recenziju. Ipak moram malo prokomentarisati ovu recenicu.

Leteo je ovaj prelepi avion i na Pacifiku, iznad Afrike i Evrope i na sve letače je ostavljao dobar utisak.

Japanci su kobre obarali kao muve. Saburo Sakai u svojoj knjizi Samuraj opisuje vazdusne borbe gde je Zero gotovo uvek odnosio pobede ali hvali borbenost saveznickih pilota na tom avionu. Chuck Yeager tvrdi isto u svojoj biografiji. On je leteo P-39 tokom skolovanja za pilota lovca u USA. On u svojoj knjizi kaze, parafraziram "P-39 je bio jako los avion za rat na Pacifiku, zato smo Rusima dali taj avion u velikim kolicinama, a oni su ipak uspeli da izvuku vise od amksimuma iz ovog aviona".

[Miroslav Š.]

Igore hvala ti mnogo na komentaru
Sve što si napisao stoji i meni je već dugo poznato. Problem je što ne može sve da stane u ovakvo kratku formu kao što je ova vrsta recenzija. Sigurno si primetio da sam u uvodu napisao ,,ali zbog motora koji nije mogao da dostigne željene osobine nije bio viđen za udarnu ulogu lovačkih snaga". Mislim da je to dosta. Da li jeste ili nije to uvek ostavljam proceni čitaoca i u ovom slučaju se pokazalo da nije bilo dosta ili da je pobudilo čitaoca te je on sam ,,oživeo" svoje znanje. A to je veliki kompliment za mene koji sve ovo radim iz čistog hobija. I za Sovjete se moglo još mnogo toga dodati osim da je to bila ,,ljubav na prvi pogled":-)
A da je bilo lepo i ugodno leteti Erakobru to svakako stoji po mnogim letačima koji su je leteli.

[Dragan]

Tokom rata Amerikanci su izvrsili uporedna ispitivanja jednomotornih lovaca u aerotunelu. Najmanji koeficijent ceonog otpora imala je Erkobra, a interesantno je da je drugo mesto zauzeo P-40.
Zli jezici kazu da je uspehu Erkobri u Sovjetskom savezu doprinelo to sto su Sovjeti sa njih skinuli sav oklop, pa cesto i radio-stanicu cime su je znatno olaksali.
Erkobra je imala isti motor kao i rane varijante P-51: Allison V-1710. Sa tim motorom ni Mastang nije bio nesto posebno, ali kad je dobio Packard V-1650... e, to je vec bila druga prica. Ko zna kakve letne karakteristike bi imala Erkobra sa tim motorom.
Miroslave, uzivaj u maketi!

[medico]

 Avion lep za letenje nije uvek i efikasna vojna mašina , sličan komentar kao za kobre važio je i za Buffala ...stabilan, upravljiv , lak na komandama , prostrana kabina , hidraulične komande... na Dalekom Istoku se nije proslavio a Finci su imali prilično uspeha sa njima protiv sovjeta 

[Goran A.]

Avion koji je za samo četiri godine izmenjen skoro četrdeset puta kroz varijante i podvarijante, što mu za CV baš i ne ide u prilog. Može se reći da je avion delio sudbinu svog motora koji je na skoro sličan način stalno poboljšavan ali bez nekog revolucionarnog pomaka napred. A da je bio upotrebljiv i koristan, bio je, i to nam kaže poslednja godina proizvodnje (1944). Krila su mu volela hladan ruski vazduh, siroti Alison baš i nije, iako je na nižim spratovima disao kako valja i bez turbokompresora (kažu i to tek kad je od pola Q varijante dobio "šal i rukavice"). Avion nije bio lak za letenje, a kako nije opraštao greške, nije ni dodeljivan regrutima već samo talentovanim i iskusnim posadama. Ono što je bilo za zaljubljivanje opet nije avion (na internetu često autorsko romantičarenje bez nekog posebnog osnova, sovjetske posade su znale da cene kvalitete zapadnih tipova a i da budu potpuino svesne njihovih mana), već top čija municija nije bila namenjena rastrošnom rasipanju. Koliko god kabina bila udobna, komfor bočnih vrata nije omogućavao bezbedno napuštanje aviona i terale su pilota da ostane u kabini do poslednjeg trenutka bez garancije da će iskakanje uspeti. Mnoštvo varijacija, a posebno sovjetske modifikacije maketarima znači da se ni Eduard, ni bilo koji drugi kit ne mogu uzimati zdravo za gotovo, pogotovo kada su u pitanju Kobre iz sovjetskog inventara, i to mašine koje su pripadale asovima. Naravno, ovo važi samo za one maketare koji žele da posao urade kako treba, ostatak može šta god mu padne na pamet.
 
Da ne ponavljam doslovno gornje navode, al da zaključim - na Zapadu razložno neprihvaćen, na Istoku upodobljen.