Tamiya 1/48 Supermarine Spitfire Mk.Vb

[Rabb]

No.316 "City of Warsaw" Polish Fighter Squadron RAF, 1943.

Fotografisano mobilnim telefonom. Tu i tamo je vidljiva prašina .



















Dodatno:
- Eduard 49006 RAF PE pojasevi;
- elastična Ammo nit;
- izdubljene cevi topova i izduvnika;
- od PE lima napravljeni pokazivači izvučenosti stajnog trapa na krilima;
- pojedinačni instrumenti isečeni sa Eduardovog dekala za instrument tablu (hvala, Marko  ).
- boje: Gunze Sangyo, AK Interactive, Ammo by Mig Jimenez, Vallejo i Humbrol.

[Rabb]

Rad na maketi je počeo tokom izrade Shidena, sa ciljem da bude brzo završena. Nešto poput Mojo improvera.

Bio sam rešen da ignorišem reference, ne detaljišem, već da uradim maketu pravo iz kutije i prema Tamiyinim uputstvima.

Naravno, od toga nije bilo (skoro) ništa. Problemi (uglavnom samoizazvani) doveli su do toga da ceo proces potraje.

Brojne reference sam istražio, ali većinu nakon što sam nešto uradio, pa sam lepo mogao da vidim gde sam sve pogrešio. 

Pođimo redom. Tamiyina serija maketa izdatih u periodu od 1993. do 2006. (kat. brojevi 61032-61097) predstavlja po mnogo čemu zlatnu seriju. Odlikuju se malim brojem delova, odličnim uklapanjem, kao i povoljnom cenom. Iako pojedine makete imaju poteškoća sa tačnošću, pozitivne strane ih čine dobrom kupovinom. Sasvim se slažem sa Beckerovom ocenom:

Poznavaoci ("zakivkobrojci"?) predmetnom Spitfireu zameraju oblik kapotaža, ali sastavljena maketa izgleda sasvim lepo.

Tražeći podatke o boji sedišta od fenolne smole (od svetle boje cigle do tamne crveno-braon boje), naiđoh na prvo iznenađenje. Prateći Eduardovo uputstvo za montažu pojaseva kat.br. 49006 namestio sam ih prenisko, tako da je "rep" pojasa iza oklopa prekratak.

Još gore, a naročito je važno svim graditeljima Eduardovih Spitfirea: instrukcije za montažu Sutton pojaseva su pod znakom pitanja. Postoje brojne diskusije. Moje mišljenje je da su pogrešne.









"Unutrašnji" Y pojasevi idu preko ramena i leđa pilota, a "rep" prolazi kroz otvor pri dnu naslona i kači se za poprečnu cev kod spoljnog preklopa sedišta. Ne idu preko gornje ivice sedišta. Sistem je omogućavao pilotu da se nagne unapred, a da pilot bude prikovan za sedalni deo. Pri ulasku u borbu ručicom u kabini mogao je zategnuti sajlu gornjih pojaseva, čime bi bio prikovan i za naslon.

Druga karakteristika Sutton pojaseva je da je "rep" spoljnog pojasa bio povezan sajlama za trup aviona. Pošto pojaseve nije bilo moguće ispraviti, a sajle su jasno vidljive kroz staklo, improvizovao sam ih elastičnim Ammo nitima. 

Treća karakteristika Sutton pojaseva je trouglasti osigurač čijim izvlačenjem se pilot u deliću sekunde oslobađao svih pojaseva.

Maketa dolazi bez uobičajenih Tamiyinih Poly caps. Zbog toga sam našao suvišan Poly Cap i napravio konstrukciju koja će ga držati u nosu i omogućiti postavljanje i skidanje elise. Sa već zalepljenim trupom, primetio sam da osovina elise na svom kraju ima blago proširenje - prethodni trud je bio nepotreban...

Tokom uklanjanja rebara na gornjoj površini krila, oštetio sam i krila, ali i uništio ionako predimenzionisane pokazivače stajnog trapa. Popravke, popravke... Maketa se fantastično sklapa, ali nisam bio zadovoljan zazorom na spoju vrhova krila sa krilom. Mnogo vremena sam potrošio na taj detalj koji većina maketara ignoriše.



Nakon osnovnog premaza, slobodnom rukom i pomoću šablona maketa je mermerisana (ili mramorisana?  ). Činjenica da je nisam oprao ili odmastio pre osnovnog premaza će kasnije pokazati svoje ružno lice  .



Primenjena tehnika maskiranja nije lepo funkcionisala. Zbog različitih rastojanja od površine, prelazi su bili od oštrih do veoma difuznih. Popravke i dorade su dobrim delom pokrile mermerni efekat.



Izduvnici su izdubljeni, a onda sam se setio da treba da budu poput ribljih usta/repa...



Dekali, em što su Tamiya debeli, em što su udvojeni, sa posebnom belom pozadinom. Opirali su se čak i snažnom Mr. Mark Softer. Uzevši u obzir silne pehove sa odvajanjem farbe (napomena za sledeći put - oprati maketu pre farbanja), rondele su oštećene, pa sam ih prefarbavao/popravljao Humbrol bojama. Više puta. Ipak, oštećenja su ostala vidljiva.

Pošto je farbanje završeno, sa dovoljno dobrim difuznim prelazima zelene i sive, naletim na fotografiju u boji predmetnog Spitfirea i malo istorije.

316. poljska lovačka eskadrila RAF je marta 1943. godine prenaoružana sa Spitfire Mk.IXc koji su zamenili Spitfire Mk.Vb. Radost, na žalost, nije dugo trajala. Septembra 1943. godine, RAF formira Vazdušnu odbranu Velike Britanije, eskadrilu dodeljuje Vazdušnoj odbrani, izmešta je na neaktivni deo ostrva i oprema je sa Sptifire LF Mk.Vb.

Poljaci uopšte nisu bili srećni zbog toga. Em što su daleko od akcije, em što izvršavaju dosadne zadatke poput pratnje konvoja, em što su dobili stare, istrošene i prevaziđene LF Mk.Vb.

Da bi izvukli maksimum iz svojih mašina, dosta su majstorisali, a SZ-X je ručno ispoliran. Interesantno je da se poliranjem uklanja difuzni sloj između dve kamuflažne boje - prelaz je oštar. Dodatne razlike u odnosu na Tamiyina uputstva - poklopac kabine je ili neofarban ili je ofarban nepoznatom svetloplavom bojom, a poklopac na repu žutom bojom.

Aprila 1944. godine 316. eskadrila je konačno prenaoružana sa Mustang Mk.III i vraćena u akciju.

Starenje i prljanje je urađeno sa AK enamel washovima i efektima, Ammo akrilnim washom, Clear Smoke bojom, a "chipping" srebrnom gel olovkom. 

Završno lakiranje je izvršeno mešavinom Gunze Sangyo GX112 i GX113, sa većim udelom sjajnog laka.

SZ-X nije imao žičanu antenu.

Posle višemesečnog čekanja (otuda malo prašine), konačno sam napravio pokazivače izvučenosti stajnog trapa od PE lima, čime je maketa završena. Tela pokazivača su bila obojena crvenom ili žutom bojom, a vrh pokazivača kamuflažnom bojom.

Fotografije u boji pravog SZ-X:

https://ww2aircraft.net/forum/threads/spitfire-mk-vb-help-needed-with-a-few-questions.34778/#post-956816

https://ww2aircraft.net/forum/media/supermarine-spitfire-lf-mk-vb.1404/

Pregled značajnih događaja 316. eskadrile:
http://polishsquadronsremembered.com/316/1943ci1.html

Za kraj, mogu reći da je maketa sjajna. Ipak, sledećeg puta kada budem radio Tamiyinog Spitfirea iste generacije, najverovatnije ću ofarbati rondele ili upotrebiti druge dekale.