Academy F4U-1A Corsair 1/72 + Aires Cockpit

[zamorano]

Krećemo u novu avanturu...

Academy F4U-1A Corsair 1:72 sa odgovarajućom Aires-ovom rezinskom kabinom.



Maketa lepo izgleda u kutiji, a kažu i da je tačna... Još bolje, i dekali su izgleda jako dobri. Sve u svemu, obećava.




Cilj mi je da probam da napravim maketu gde će svaki detalj biti pošteno odrađen - ne u smislu da dodam sve što fali, nego to što ima da napravim maksimalno dobro . Drugi cilj je da se nađe zamena za starog Matchbox-ovog Corsair-a... Time se odavno bavim, imam gomilu Matchbox-eva na polici koje mi je žao da penzionišem. Rešenje: napraviti zamenu za svakog. (Ne baš da bude identičan, nisam toliko lud, samo da bude isti tip aviona).


Dekale sam posebno slikao iz svih uglova, za neverovati je da je ovo Academy ... Biće "BIG HOG" mašina, John T. "Tommy" Blackburn...



Rezin je standardno odličan pa čak i bolji od toga... I njega ću detaljno da slikam pošto se najbolji delovi neće videti kada uđe u trup .

Par interesantnih detalja:



Antene su odlivene sa trupom - kuku, da pogađam ko će prvi da strada. Zalepio sam ih selotejpom da ih koliko-toliko zaštitim, ali možda je bolje bilo da sam ih odmah odsekao. Takođe i antena na krilu (malo loše odlivena, ali ništa strašno)...



Krila su odlivena tako da mogu zgodno da se iseku eleroni i zakrilci. But not this time . A mogu i horizontalni stabilizatori.



Kabina dosta dobro leže u trup kada se sa njega sastružu postojeći detalji - ali ne treba se zavaravati, to je bez montiranih gornjih konzola, biće tu dosta da se guli, šmirgla i turpija . Još lepše, dosta toga se vidi unutra!

Prozirni delovi su vrlo korektni... Videće se da li pasuju u otvorenom položaju.

[drakii]

Kako je to uglavnom kopiran i doradjen Hasegawski Korser, nije los, oznake su pakpapir kvaliteta, promeni ih i samo napred, dok ne dodjes do Tamiya Korsera, ovaj ces da bcis u zaborav, pozdrav, nije losh Academy......, a dodaci su dodaci, napred do cilja.

[zamorano]

Hehe, kad sam ovo pazario (i jedno i drugo), Tamiya još nije postojala ... Tamiyu mislim jednog dana da u'vatim u 1/48 (sa sklopljenim krilima da ne zauzima prostor )... Lep je avion, neće da smeta.

[Zoki969]

Tako je, samo teraj dalje ... Bice i ovaj odlican kada bude gotov 

[zamorano]

Pale su prve žrtve



Nišan se jako lako lomi, što nije ni čudo kad je toliko je sitan. A sedište sam ja s&%!@#o jer sam čuvao prste od testere pa sekao skalpelom...

Prvi sloj boje u kabini je bio Humbrol 105, erbrašom. Radio sam tehnikom duvanja - razređena boja pa duvaj erbrašem da se zavuče u sve detalje. Posle prvog sloja su došle do izražaja blage neravnine u rezinu, ali pri ovom nivou detalja u ovoj (zamalo da kažem rezoluciji) razmeri, mislim da može da se toleriše .



Sledeći korak, wash, da pojačam malo panele:



Preko toga drybrush Model Masterov Zinc Chromate... Tu sam ja još malo dodao neravnina na teksturu pa sam posle malo strugao čistom tvrđom četkicom da poravnam. Nije ispalo idealno ali je dovoljno sitno da se ne vidi .



I na kraju farbanje detalja...



E tu bi mi bilo korisno ako neko ima dobru fotografiju tog donjeg dela kabine, nisam uspeo da nađem ništa, pogotovo ne u boji... Pretpostavljam da su ove boce (kiseonik i protivpožarni aparat?) crvene, a za ostalo nemam pojma. Probao sam privremeno sa nekim plavičastim bojama, da vidim na šta bi ličilo

Sedište je zakrpljeno prvo lepkom za papir (da popuni rupu: nekako mi bilo najlakše da ga oblikujem pošto šmirglanje ovde ne dolazi u obzir), zatim Mr Surfacer-om. Kaiševi savijeni i spremni za farbanje - ali o tome čitajte u sledećem broju .

[Kerber]

OK za sad, lepo napredujes.
Boca za kiseonik je obicno plava ili, kako negde videh  - zelena, a protivpozarni aparat je crven.
Samo napred !

[zamorano]

Instrument tabla:



instrumenti ofarbani sa zadnje strane filma, onda preko svega udarena bela. Ecovani deo erbrašovan crnom pre nego što je montiran (mislim da sam posle radio i nekakav drybrush nekom tamno-sivom).

Sedište:



Dođavola, opet sam prolio super lepak na sve strane...

Tek kada više nisam imao kud, delove koji su višak eliminisao sam žiletom (od Nerđajućeg čelika):



Nezgodna stvar je što nikako ne može da se proceni kako će rezinska zamena da se uklopi ovde. Ispostavilo se da je taj deo i bio najproblematičniji, ali ništa preterano dramatično.

Ovako bi kabina trebalo da izgleda kada se sklopi -



- međutim, najbolje je montirati bočne konzole direktno u trup pa onda na to uklapati sa ostatkom kabine. Razlog za to je što dimenzije kabine baš ne odgovaraju dimenzijama trupa, i onda kada se stvar sklopi to baš ne može sve da stane unutra. Ovako sam siguran da će delovi koji su najvidljiviji spolja biti dobro poravnati.



Rezinska kabina je nešto veća - šira, ali pre svega viša - nego što treba... Rešenje? Treba dobro sastrugati bočne zidove spolja (dok ne počne da probija zelena boja sa unutrašnje strane, ali ne više od toga ), a takođe ih iseći na vrhu da mogu da legnu u bočne konzole, pošto su oni ti koji kabini previše dodaju na visini. Na slikama se otprilike vidi koliko treba skinuti:



(uzgred, na slikama se takođe vidi i da je kabina lakirana Prontom... Kada sve uklopim i zalepim udariću poneki sloj polumat i mat laka).

I onda lepimo trup! Zadnji deo kabine malo beži prema dole, treba ga pogurati nečim nagore - što je malčice nezgodno jer je sve unutra tesno skrojeno.



Ovde sam prevideo činjenicu da je spoj krila i trupa na maketi urađen na malo drugačiji način nego što sam navikao: krila su projektovana tako da ulaze dobrih četiri-pet milimetara u trup, što će da se sudara sa rezinskom kabinom. Ali o tome sledeći put, kada dokažem da je problem rešiv .

[zamorano]

Mali update... Sad smo u fazi 15 minuta posla pa dva dana čekanja da se osuši. Znači - kriza.

Stali smo kod montiranja kabine, tačnije instrument table. E pa ni ona ne pasuje, što je možda i prirodno za rezinski deo.



Ovaj deo je malo pipav za montažu jer nema nikakav oslonac. Pomaže ako se ispod stavi prečaga na kojoj će da sedi, samo treba potrefiti na koje mesto da se postavi. Ja sam je zalepio pa tako zalepljenu strugao skalpelom dok ne legne sve na svoje mesto.

Ali čak i tako, deo je prevelik. Sad šoferšajbna ne može da se uklopi:



Jedino rešenje koje ja znam: stružemo,  šta bi. Slike pre i posle:



Dok se to suši, montiram krila... Iznenađenje: ni to se ne uklapa. Kadica kabine smeta. 



Bez brige, ovo crveno je boja kojom sam farbao rezin da vidim gde struže o plastiku (nemam kredu). Na trećoj slici se vide crte u korenu krila gde leže trup - dakle, imamo dosta lufta da širimo rupu. Međutim, to što je na slici se ispostavilo kao dovoljno. Što znači -



Na kraju je i taj deo oko instrument table legao dovoljno dobro - odmah je montiran i nišančić koji se odlomio u prvoj epizodi. U međuvremenu sam izgubio film koji ide odozgo na njega, ali to sam simulirao sa parčetom plastike (zaboravih da slikam, sledeći put).



Šta dalje? Nastavljamo u istom fazonu: doterivanje gde se ogrebala farba po kabini, pa čekanje da se osuši pa lakiranje prontom pa čekanje pa mat lak pa čekanje, pa čekanje pa čekanje... Samo treba držati ritam.

[zamorano]

ZAMORANO: (Gleda na sat, trgne se) Zar je već decembar?

Drama se nastavlja! Gde li sam uopšte stao u prethodnom činu?... Radilo se sve vreme po malo na ovome, ali nisam imao vremena da pišem. Sad nemam vremena da radim, pa hajde da piskaram. Život je pun preokreta .

Dakle: stavljamo motor i sve što uz to ide - ništa preterano originalno, slike sve govore.



Već sam napomenuo da mi je cilj da ova maketa bude dobro urađena - to je danas in, fizička perfekcija - i da osim rezinske kabine neću mnogo da budžim. Ima tu jedna stvar koju pravi maketari podrazumevaju i ne pominju mnogo pa mi entuzijasti moramo sami da ukapiramo: na dobroj maketi se ne vide šavovi, sve lepo leži i uklapa se, nezavisno od toga da li je frizirana ili nije - kao na pravom avionu . Zato sam ja rešio da ovog puta odradim sve po P.S.-u i da stavim slike kao dokaz.



Na "leđima" i iza vertikalnog stabilizatora ima upadljiv šav, ali ga je lako ukloniti. Tamo gde je rupa ide Mr. Surfacer, tamo gde je ispupčeno, samo šmirgla.



Kao što sam pretpostavio, spoj krila i trupa ima rupu, i to realizovanu suprotno od onoga što se obično očekuje, ne horizontalno nego vertikalno. Ovako je, čini mi se, bolje, ali da su malo više promašili bilo bi muke da se popuni.

BTW, na istoj slici se vidi jedna od neuspešnih montaža prednjeg stakla kabine. Njega sam lepio tri puta (Revell Contacta Special, lako se skida ako treba popravka), svaki put je ili lepak curio pa je to delovalo ružno ili deo nije legao kako treba. Na kraju se upornost ipak isplatila - i to bez mnogo budženja, taj deo su akademici stvarno dobro uradili nego ja imam dve leve ruke - a dešnjak sam. (Ovaj višak lepka je nežno ošmirglan, videti na nekoj od sledećih slika).



Drugi, pokretni deo poklopca kabine je montiran kao privremeni - biće, naravno, otvoren. Zalepljen sa dve kapi lepka tako da može da se skine. I ovaj deo su prilično dobro uradili tako da upada na svoje mesto toliko knap da je pitanje kako će da se izvadi. U stvari, veće je pitanje kako da ga vratim ako ispadne u toku farbanja. Disciplinovao sam se tokom godina da pazim za šta hvatam maketu, tako da mislim da ću uspeti da ga ne zeznem. Inače - da ne malerišem - ove antene što su odlivene zajedno sa trupom se još uvek drže.

Odmah prelazimo i na maskiranje poklopca kabine... Ovog puta sam naučio lekciju da ne sečem masku direktno na plastici:



Čačkalicom sam urezao konturu rama stakla na maskirnu traku, onda je skinuo i isekao tako, da izvinete na izrazu, "offline" (u stvari je pravilnije "off-screen"). Ovde su ramovi jasno izraženi - a takođe nisam morao da šmirglam i poliram providne delove pa ih nisam oštetio - tako da je sve super.



Šta je je još ostalo od vidljivih nesavršenosti da se eliminiše?



Šav na donjem delu trupa: biće odstreljen. Šav (bubuljica) na nosu - stavljena Mr. krema . Šav u kutiji zadnjeg točka - e do *#$+!%, šta sad?



Malo (malo više) Mr. Surfacera pa šmirglaj brate koliko možeš. Tu će da dođu poklopci i zadnji točak sa kukom, valjda se neće toliko videti.

Kad smo već kod poklopaca, i to valja pripremiti za farbanje. U poslednje vreme mi nekako lakše da ih isečem sa delom rama, ne moram da ih držim pincetama dok farbam. Prvo Humbrol 105, pa onda Model Master Zinc Chromate.



E da, zaboravih da kažem, zapušio sam stepenik (pravougaonu rupu) u zakrilcu, kažu ljudi da je to postojalo tek od verzije 1D. Ovo je 1A. Ovaj je imao rupu u trupu ali to nije fabrički ugrađeno već su je naknadno napravili japanci.



Dalje, probamo malo da zafarbamo da se vidi gde je ostalo neravno... Udarim zelenu boju u kutije za točkove pa ono što je dobro više ne diram a ono što posle bude trebalo da se doteruje, doterujem. Primetićete da su kutije za prednje točkove izuzetno plitke, tu nema šanse da točkovi stanu. Možda im udarim malo tamniji wash na kraju da dobiju jaču senku pa izgledaju dublje.



Hm, zadnja kutija može i bolje... Leđni šav: može da prođe. Nos: lepotan! U stvari, najgori deo sam k'o za inat zaboravio da slikam, to je spoj napadne ivice krila i trupa, tu gde su "usisnici" za hladnjake (ili šta je već to). Tu se vidi spoj trupa i gornje i donje polovine krila, dakle tromeđa, a nezgodno je da se šmirgla pošto ima dosta detalja. Ali je dovoljno sitno da se ne vidi mnogo. O tome u sledećem nastavku.

Pozdrav!

[Kerber]

Ma, samo cepaj dalje !
Vidi se da si ga doveo u red do sada.
Posto me ceka isti model, taman da se pripremim na malo muke.

Pozz !

[modellius]

lepo i pedantno, pogotovu za razmeru, 72 nije lako, jako je to sitno..... nego da stavis kablazu na motor? barem ova spoljni red cilindara, ona sto se vidi

[zamorano]

I tako, malo po malo, stigosmo do farbanja. Zatvaramo sve rupe i došmirglavamo tamo gde je potrebno:



Poklopci kutija točkova leže savršeno. Pošto da su kutije malo previše plitke, ovo je možda savršena maketa za prikazivanje u letećem "stavu".

Prvo ide sloj osnovne boje, da se vidi da je sve na svom mestu:



Kad kažem "osnovna boja", mislim da neku staru Humbrol uljanu sivu koju gledam da potrošim pre nego što se osuši (imam ih dosta matorih, mislim da je ovo bila Hu.165 - nije da je bitno... U stvari jeste, pošto sa donje strane ide bela, valja izabrati svetliju podlogu).

Slike koje dugujem od prošli put - tromeđa na hladnjacima (doduše, u međuvremenu malo sređena):



Mislim da je to ujedno i najproblematičniji deo makete, što znači da skoro ni nema problema.

Zatim bela. Ta je Molak, još matorija od Humbrol-ove ali se ne da (a imam je vala na pretek u zalihama, beše nekad da se kupi za dž).

Par neravnomernih slojeva da se ispod providi siva, pa onda neka razređena prljava tamno siva pa onda opet bela... I na kraju se ništa od toga ne vidi na slikama (a bogami i uživo se teško primećuje). Neka, još ćemo da mažemo, tek smo počeli.



Zatim idemo na svetlo plavu - Model Master 1720 Intermediate Blue. Maskiranje novinama, sa blu tac-om da drži odstojanje kako bi se dobila meka ivica...



... Ma ne vredi, moralo je posle slobodnom rukom da se doteruje - hajde, to na krilima još i nekako, ali trup ima profil koji je vrlo nezgodan za maskiranje - bar za majstore mog kalibra



Koju ćemo boju za trup? Svojevremeno sam radio Academy-jevog Hellcat-a ali se ne sećam koje boje sam koristio. Ispalo je relativno dobro...



U uputstvu piše Flat Navy Blue FS 35042, imam: Model Master 1718.



Paaa... Imam neki utisak da to i nije baš to - bar u poređenju sa slikom na kutiji. Još gore: ovde je bilo jasno da maskiranje nije baš uspelo. Dobro - ponavljanje je majka znanja.

E da, sad se sećam šta sam radio sa Hellcat-om, opalio sam preko ovoga tamno plavu... Opet Model Master, Blue Angel Blue 1772 (FS 15050) - nemam blage veze zašto sam je kupovao, modelarska intuicija?

I tako, sloj po sloj, nestade polako Navy Blue i pređe u Blue Angel. Probao sam malo da ostavim da na nekim mestima viri, ali teško je proceniti šta sam na kraju uradio .



Na Hellcat-u sam, čini mi se, mešao još ponešto - znam da sam pojačavao panele crnom... Ali tamo nisam išao dalje od toga. A ovde to nije tako prosto jer ima dosta svetlih boja koje bi se lako oštetile (u maskiranje, naravno, više nemam poverenja).

Posle malo poliranja, ta pogrešna zelenkasta je ipak provirila ispod. U, nije loše:



Sad, videćemo šta će od toga da ostane, pošto imam nameru da radim patinažu - weathering - da dobijem baš ofucanu mašinu, kakva je realno i bila. Ali držaću se ovoga kao ideje vodilje: sto slojeva raznih nijansi i krivudave ogrebotine.

Skidanje poklopaca za točkove otkriva da kroz njih ipak duva promaja -



Al' nek' ide život, to će bar lako da se sredi. (Inače, ovo je namerno slikano ovako podeksponirano da se bolje vide nijanse bele... Zasada nema mnogo prljavštine, ali biće).

Imam još slika, ali nisam stigao da ih - ovaj... razvijem . U sledećem nastavku: licem u lice sa korejskim dekalima!

Pozdrav,
Boki

[oddball]

na fotkama mi deluje veoma dobro. + je ariesov set bio pun pogodak posto korser ima veliki poklopac kabine pa se unutrasnjost kokpita jasno vidi. te sitne greskice prilikom prskanja i ne treba da te brinu one se lako srede. ili preprskad opet ili sa stapicem za usi i alkoholom prebrises.

[zamorano]

Dakle: dekali. Iznađujuće za Academy, sasvim su korektni. Pošto sam imao nameru da uradim ofucanu mašinu, ja sam i dekale malo ošmirglao pre upotrebe... Sa Revell-ovim dekalima nikad nisam imao problema po tom pitanju - štaviše, dobije se željeni efekat istrošenosti. Ovde se izgleda skinuo zaštitni film i onda su boje malo procurele, ali ništa strašno.



Naravno, ja sam morao jedan dekal da omanem i to prilično - ovaj na levom krilu se potklobučio a pošto su rebra ispod ja to nisam provalio pre lakiranja pa je bilo muke, seckanje, napadi raznim hemijskim oružjem i slično.

Dekal na nosu je dat kao velika kocka providnog filma sa štraftama... Nisam bio spreman baš toliko da rizikujem pa sam ga isekao pre upotrebe. Sekao sam ga na dva dela, sad vidim da bi bilo bolje da su bila tri - to neposredno ispred kabine i ova dva bočna. Ovako su bili suviše dugački pa su se malo lomili, ali ništa strašno.



Inače, i gornja i donja antena su još uvek u životu - kao što se vidi, uvek mora nešto da se podmeće ispod makete i nikad ne mogu da je stavim ni na trbuh ni na leđa. Ali bitan deo maketarskog iskustva ide u građenje uslovnih refleksa - pre nego što pipneš maketu, "da li su mi čisti prsti?", pre nego što je spustiš, "na šta je stavljam?", pre nego što zamahneš laktom, "da li sam zaklopio sve boje?" i tome slično...

Kao i uvek, obavezno preko dekala isprskam jedan sloj Testors Metalizer Sealer-a da ih slepi. Posle svega, makina izgleda - k'o nova... Ali neće dugo .



Evo ga ovaj levi što se joguni - slikan je pre nego što sam mu *#$@!%* #*$%, sad je u malo boljem stanju ali i dalje nije idealan.



Stensili sa donje strane i nisu baš uhvatili, sitni su - ali uz još malo laka biće ok.



Sledeći korak je filter: namazan tanak sloj denaturalizovanog petroleja (ili kako se već zove) tek toliko da nakvasi, onda tačkice sive, sivo-plave i neke prašnjave boje, pa razmazivanje.



Prvi korak daleko od toga da je idealan, potezi četkice su ponegde vidljivi, ali mislim da je ideja ispravna... Još devet takvih i dobri smo .



Pozdrav!

[GBU-10]

fenomenalno