Academy F4U-1A Corsair 1/72 + Aires Cockpit

[Goran A.]

Dobro si ga ofuc'o! Bice OK!

[dusko]

Bravo opsiran prikaz radova ali zanimljiv zaista jako lepo si sve uradio.

[zamorano]

Ufff... Nisam se šalio za onih devet prolaza za patinažu, stvarno mi je bila ideja da to uradim: i ne samo da uradim nego da i dokumentujem. Kad pravi majstori pričaju o tome, uvek zbrze u jednoj rečenici - rađena patinaža u više koraka, sa tim-i-tim bojama/pigmentima/olovkama, i to je to. A to parče je u stvari najveći posao, kriju bre foru.

Tako da ću ja ovde da evidentiram sve što sam radio - pa ko izdrži  . Ako ništa drugo, ostaje meni kao podsetnik za sledeći put (nemoj neko da bi slučajno zatvarao ovaj sajt, tu mi je kompletna dokumentacija! )

Dakle, pošto je već krenulo prljanje i brljanje, ne bi bilo loše da montiram i stajni trap... Da ne ostane posle jedini beo. Ujedno probam i da li je to sve ravno:



E, i sad ide ponavljanje različitih slojeva filtera, tu i tamo sa ponekim slojem akrilnog laka između... Prva tura (prethodni post) boja je bila sa nešto svetlijim sivim i sivo-plavim bojama (videli ste na slici otprilike koje nijanse su u pitanju), posle toga sam udario malo više zemljanih: nekako mi za tu kombinaciju suvo-mokro blato najlepše legnu Revell 87 i 89, a ovde sam dodao još neku svetliju sivo-plavu (recimo Humbrol 145, možda i 165... Sve sam ih koristio samo ne znam koju u kojem koraku). To izgleda ovako:



Pesak se zavukao u panele, ali neka ga, ubiće ga wash... Mada ne bi bilo loše ni da ga ostane, bar malo.

Sledeći korak, slična tura samo sa više sivo-plave i to ovog puta malo tamnije (Humbrol 96):



Aa, sad već počinje da liči... Između ova prva tri koraka (možda ih je bilo i četiri) nisam presecao sa lakom ali sam ih ostavljao po minimum par dana da se osuše. S obzirom da je ispod bio polusjajni (a ne sjajni) akrilni lak, bilo je šanse da se boja "primi", tj. da neće lako da se skida kada se osuši. Ali ipak, sa svakim sledećim slojem se prethodni malčice i razmaže - što je dobro, jer mi je cilj bio da se nijedan sloj ne vidi za sebe već da se dobije nešto što izgleda uniformno.

U ovom trenutku je maketa već mogla da se proglasi za gotovu... Ali ja se nikad ne predajem. Samo, pošto nemam previše poverenja u sebe, ja sam ovde podvukao jedan sloj akrilnog (ponovo polusjajnog) laka - ako nešto zeznem posle, mogu da se vratim u ovu tačku. Što bi rekli kompjuteraši, commit transaction.

Ima jako malo slika u boji Corsair-a iz tog vremena, ali na većini (kao i na crno-belima) se vidi ta je ta boja toliko ofucana i izlizana da više uopšte nije tamno-plava već svetla. Štaviše, trošila se na čudan način, kao da je neko prosipao razređivač po njoj pa onda strugao četkom . U prethodnim koracima sam stekao utisak da bi nešto slično moglo da se simulira draj-braš tehnikom. Odnosno, varijacijom - slično filtrima samo sa više boje i manje razređivača. Ili, slično "običnom" draj-brašingu samo sa više boje - ali suve (tehnika se otprilike zasniva na draj-braš greški kada vam u četkici ostane previše boje - e, tu grešku sam probao da dovedem do - ekstrema? savršenstva?) Ovako nešto:



Ako su filtri dali maketi efekat izbledelosti, ovaj solidno može da simulira izgrebanost i istrošenost... Sad, naravno, treba malo više vežbati, ali posle više slojeva i neravnomerne primene, stvar može da izgleda potpuno dobro. Posebno dobra stvar je što se od ovoga i lak neravnomerno matira, tako da u stvarnosti to izgleda prilično efektno.



Što se mene tiče, u tom trenutku je maketa već mogla da se proglasi za gotovu. Hm, ali nova tehnika je krajnje interesantna - daj da eksperimentišemo još malo. Da dodamo sad, recimo, neke sive boje...



Ili možda onu pogrešnu plavo-zelenu sa početka?



Hm, sad je previše izbledelo - ajmo sad malo neke tamnije, crnu i tamno plavu.



Da li je sad možda dobar trenutak da se prođe malo crnom kroz panele? Moglo bi.



Ovde je maketa već mogla da se proglasi za završenu. Sad sam već zaključio da nema smisla da je pravim potpuno ofucanu - tačnije, bezveze sam je prvo farbao kao novu ako ću to sve potpuno da pregazim... Nisam baš toliki mazohista. Ali negde mi je u glavi ostalo da sam video Corsair-e sa ogrebanom bojom gde se ispod potpuno providi aluminijum - i to najviše na tom delu gde se krila savijaju (verovatno se tehničari tuda pentraju kada pakuju krila, nemam pojma). Krenuo sam napamet i odoka a posle nisam uspeo da nađem tu sliku tako da nemam pojma šta sam pokušavao da simuliram... Na kraju sam išao na to da dobijem nešto što liči na realistično .

Obično ogrebotine radim tako što metalik boje pomešam sa nekom osnovnom - u ovom slučaju, sa tom sivo-plavom (hu.96) koja je sad postala prilično dominantna. Opet sam išao u više koraka sa različitim nijansama - postepeno izbacujući plavu i ostavljajući metalne nijanse.

Ogrebotine treba da imaju oštre ivice, što je u 1/72 prilično teško izvesti. Ja sam probao to da simuliram tako što sam kotrljao čačkalicu, tako da uvaljam boju da ne bude grbava a istovremeno da je ne razmazujem.



Nisam baš bio zadovoljan kako je ispalo - a nemam akrilni lak ispod da mi sačuva prethodni drajbrašing. No nema veze, mazanje tamo-vamo i malo struganja uz primenu razređivača može stvar da vrati na neki normalan nivo. (Inače, struganje se obavlja toalet papirom, bez problema... Ne treba mnogo pritiskati da se ne izgrebe lak ali može).

E, onda idemo na čist aluminijum, aj' što da ne... (Pre toga, ipak, sloj akrilnog laka). Srebrni marker (ili kako se to već zove) sam iks puta probao i nikad nisam uspeo nešto pametno da uradim. Ovog puta sam pre upotrebe malo skinuo boju sa njega (škrabam po novinama dok se ne istroši), tako da sam i sa njime radio nekakav drajbrašing. Dobio sam prilično suptilniji efekat, bolje je u svakom slučaju. Prvo sam krenuo sa sitnim tačkicama - ogrebotina tu i tamo - a zatim krenuo baš da gulim, koncentrišući se na mesta gde već postoji prethodni sloj ogrebotina i izlizane boje.



Opet nisam dobio preterano oštre ivice. Mislim da bi sledeći put trebalo raditi sa srebrnom olovkom...

Hm, kad smo već kod olovke, moglo bi nešto običnom mekom olovkom da se dotera... Na primer, da se "zaoštre" ivice ogrebotina.



E... Jel' dosta? Dosta!

Jedan sloj polusjajnog laka:



Aha, sad se već malo ujednačilo i izgleda bolje. Ovde bi maketa već mogla da se proglasi završenom  , ali nisam hteo tako lako da se oprostim od efekta neravnomernog matiranja koje sam dobio drajbrašingom... Zato sam rešio da drajbrašujem - mat lak... I to Humbrol-ov!

Dobro, tu već ne pali pravi draj-brašing, mora malo da se razredi... Ali se posle razmazuje dok se ne osuši. Tu i tamo je Humbrol pokazao tendenciju da pobeli, ali sam ga upornim razmazivanjem usmeravao. Krajnji efekat mi se krajnje sviđa:



Ne vidi se baš najbolje na slikama, ali uživo je prilično dobro - kada se šetate oko makete, površina se tako presijava da izgleda kao da je izgrebana (dobro, nije ispalo baš savršeno, ali sledeći put znam šta mi je činiti).

U sledećem nastavku proglašavamo maketu završenom!

[BigBadWolf]

Obozavam ove tvoje WIP projekte   

Reci nesto vise o tom srebrnom markeru, cije je to?

[Sandman]

lepo ovo ispade a svidja mi se i nachin na koji pishesh opis svojih radova!

chekamo finalne slike sada, i ako nije problem stavi ga na neku dobru jednobojnu podlogu i doooobro osvetli "studio" da mozemo da uzivamo u finalnom "proizvodu" (preporuchujem 2-3 sijalice od 100W prekrivene pausom zbog ubijanja senki)

[Kerber]

Bravo !
Sta drugo da kazem ?
Cuveni Corsair, onog Ire Kepforda, bas lici na ovu maketu, ili obratno...
Odlicno toniranje , bas mu je dalo zivota.
Iduci put probaj jako naostrenom cackalicom  da grebes i ostecujes boju srebrnom, ne telom, samo vrhom, jes zamorno, al' vredi....ili iglicom...neko koristi samo  jednu "cekinju" iz obicne cetkice za zube za to. Meni se takav nacin, uz guljenje boje lepljivom trakom, preko srebrnkaste povrsine, najvise dopada. Sad, ne bih tako pokusavao, ovo je gotovo.
Jedva cekam gotovu maketu da vidim ovde, na MK.
A necemo bristati topik, budi siguran, jedino sto zakljucavam posle jedno mesec dana po zavrsetku makete, jer do tada ima smisla nesto pitati, dok je projekat jos "taze", kako ovde, tako i u glavi onoga koji je odradio posao....I da se kasnije, ponovo ne pokrece vec odavno zavrsena tema.
Pozz!

[Profa]

hmmm... lepo ovo izgleda, i prikaz radova i detaljisanje opisivanja, baš kako treba... sem što si, kako si sam napisao, obećao "svaki korak" a posle se pitaš dal' beše tri ili četiri, i "koja ono boja beše"
Dve zamerke samo, a odnose se na detalje: traka na rezervoaru (za ulje, ako se dobro sećam), tj. ova bela traka ispred kabine, je korišćena zato što je otud ulje umelo da curi, pa u letu prska na sve strane, a najviše prema vetrobranu. Zato su po spoju i lepili traku, praktično neki tip širokog selotejpa. Da, po spoju, a ne ispod...
Drugo je skidanje boje do srebrne od korišćenja, šetanja mehaničara i sl... Sve bi bilo OK, da to nisi uradio i baš na mestu na kom piše "no step"... Nisam video fotku ove konkretne mašine, ali bi mi guljenje posred zakrilca bilo jako čudno, pre bi se desilo po obodu, na spoju sa krilom...
Ostalo, ponovo, svaka čast!!

[PELE]

Slike su ludnica! 

Svaka cast, maketa izgleda odlicno!

Samo napred!


Pozz

[zamorano]

Hvala, ljudi... Nisam očekivao da će toliko vas da iščita post do kraja i ostane budno

Evo ga srebrni marker:



Ima u sebi neku uljanu boju (smrdi na nitro razređivač), ne znam koja mu je primarna namena ali radi posao ovde. Nije klasični flomaster: unutra u telu (trupu! ) je tečna boja, vrh se pritisne da se uvuče i tako povlači boju. Meni stoji godinama i još uvek je potpuno upotrebjliv (japanska tehnologija... Kažu da je ova firma nekad proizvodila avione ). Inače se ne sećam gde sam ga pazario, mislim da je na nekom odeljenju za školski pribor, recimo u Merkatoru ili Mamutu, tako nešto. Znači, ništa ekskluzivno.

Kao što se vidi, vrh je malo debeo za precizne stvari, a i boja je gusta, čini mi se čak gušća nego maketarske boje u konzervi... Meni je nekako bio bolji za veće razmere, ali sad sam mu našao tu caku da sam uspeo da mu isušim taj vrh - štaviše, sad ne uspevam da ga vratim u prvobitno stanje ... Sad se lakše kontroliše i može da se "guli" tačkicu po tačkicu, ispadne prilično nasumično pošto se nikad ne zna koji deo će da ostavi trag. Baš to što kaže Kerber: krenuo sam bio na tu stranu pa odlutao... Sledeći put.

Profo, svaka čast za traku, nikad ne bih provalio - gledao sam kako da je uklopim, akademci su je dali tako da je za milimetar veća (i šira i duža, čini mi se) nego što treba i onda leže jedino ispod spoja ali ni to ne može skroz da se uklopi. S obzirom da sam taj dekal svejedno sekao, mogao sam da mu radim šta hoću, i realističnije bi ispalo da se dekal preklapao sam sa sobom. Ko bude sledeći radio ovako nešto, da obrati pažnju .

A za no step - jeste, tu sam se malo zaneo . Ovaj unutrašnji zakrilac, uz sam trup sam namerno strugao, tu su posle stavljali i stepenik za penjanje, računam da je to bila logika slonovske staze - tamo gde su navikli da idu, napravi im put . Ne sećam se da sam video neku dobru sliku tog dela, nije isključeno da ima.

Pozdrav!

EDIT: E, btw, još jedna fora koju sam provalio za slikanje... Uvek sam imao muke da slikam lakirane makete koje se presijavaju, teško je namestiti ugao da se lepo vide detalji. A rešenje je očigledno: negativna kompenzacija ekspozicije (exposure compensation), dakle guraj u minus (-1, može i više) dok se ne ubije taj blowout... Sad kad gledam ove slike, neke su prilično podeksponirane, možda sam malo i preterao... Ali vidi se ono što treba, to je bio cilj .

[zamorano]

Poslednjih par koraka... Otklapanje kabine -



- i montaža antene.



Prvo sam zalepio prednji kraj gornje žice, zatim prednji kraj donje. Onda sam odoka procenio kako da ih spojim da kad zategnem gornju to sve bude zategnuto (i, naravno, promašio) pa spojio gornju i donju žicu. Onda zategao sve nazad i zalepio maskirnom trakom za rep da drži (pri čemu žičice na repu drže najlon da ne spada) i kanuo ptici super-lepak na vr' repa (naravno, nije išlo ovako glatko kao što zvuči... Probao sam jedno pet puta). Evo saveta iz prakse: nema šanse ova donja žica da se iz prve namontira tako da ostane zategnuta. Treba uraditi najbolje što se može, onda zagrejati nož na upaljaču i prineti najlonu da se zategne. On ne da zategne nego to ispadne stvarno kako valja, baš povuče i gornju žicu. (Dobro, moglo bi još malo jače):



E da - inače, prednji kraj donjeg najlona sam na kraju malo savio da ima za šta da uhvati. U suprotnom nikada ne bi mogao da se zategne.




Ok... Malo ad-hok slika dok ne stignem da slikam maketu "po PS-u" za galeriju gotovih maketa.






Imalo bi tu još štošta da se odradi - pre svega, svetla na krilima, pa otvori dole za izbacivanje čaura (treba ih izbušiti), itd. Možda, što reče Wittmann, dodati i žice u motor. Još jedan zaključak je da sledeći put kad budem hteo da pravim krajnje ofucanu mašinu, idem sa time od početka a ne da pravim novu pa od nove staru. Ali sve u svemu, zadovoljan sam kako je ispalo, u svakom slučaju bolje nego prethodne makete.

Kad smo već kod toga... Kao što rekoh na početku, jedan od ciljeva pravljenja ove makete je da se zameni stari Matchbox koji mi je stajao onako ružan na polici a bilo mi žao da ga maknem. Ovaj:



Imam još kandidata - neki su već dobili zamene (Spitfajer i po više puta), nekima su zamene spremne za proizvodnju a za neke se traže... Za neke će bogami morati da se kupuju iste Matchbox makete samo u Revell-ovom prepaku. Nema veze, ne žurimo .

[Hawkeye]

Maketa za oskara  !

[Profa]

 
Odličan je isp'o, svaka čast!

p.s. Imam i ja ovog Matchboxa, moj ćale ga je radio 70ih, isto je neobojen. Imam posebnu policu njegovih maketa, koje ne d'o Bog da neko pipne... Malo si me dirn'o so tom slikom...

[zamorano]

Znam na šta misliš. Prve makete kojih se sećam, Matchbox Bristol Beaufighter i Westland Lynx - ćale sklapao, ja gledao... Eno ih na polici. Srećom, sve te makete sam totalno razvalio u igri, tako da im sad ne smeta mnogo ako ih natrpam u kutiju (ako pogledaš detaljnije, Matchbox Corsair ima ojačanja stajnog trapa - to je zato da bi mogao da sleće na nosač aviona napravljen od Lego kockica, gde su piste malo džombaste ). Ali ću prethodno da im nađem dostojnu zamenu.