Sturmtiger Dragon 1/72

Previous topic - Next topic

zamorano

Evo nečega što dugujem odavno... Nije nešto, vuče se već dugo vremena - i gotovo je već par meseci, samo nikako da stignem da okačim. Možda bude korisno kao upozorenje nekome da se ne prevari :).

Znate me: ja i kad ne tražim nevolju, nevolja me nalazi sama. Kako to kaže inspektor Kluzo, "madame, it is my business to locate trouble". Samo ne znam kako sam baš na ovu maketu naleteo? Da li beše na popustu, šta li... Mislim da je ovo bio jedini 1/72 šturmtiger u to vreme, ali dok mi je stajala u šteku pojavio se bar još jedan - koji je verovatno bolji jer teško može da bude gori :). Zaključak: od sada štekujem samo makete za koje sam siguran da se nikada neće pojaviti u istom ili boljem izdanju.



U stvari, nije ovo toliko loše koliko je čudno. Gornji deo šasije je die-cast metal iz par delova, ostatak je plastika (osim štitnika za izduvnike koji su od nekog - pivskog lima :))... I gusenice su - naravno - vinil. Šasija je izgleda zaostala od neke igračke, nije toliko strašna ako ignorišete činjenicu da su neki detalji malo predebeli - na primer, blatobrani mogu sami da zaustave solidno veliki kalibar municije :). Mesta gde se montiraju držači (to su valjda oni) za rezervne segmente gusenica su ogromne rupe, i plastični delovi koji dolaze unutra su pravljeni da ih popune... Tako da je to sve malo groteskno, možda u skladu sa karakterom ove zverke ali ne preterano realistično. Ali nije to glavna stvar koja me deprimira: sa plastikom još i mogu da se borim, ali za ovo mi treba bre strug...

Tako da sam rešio da se igram: čak ni ja ovde ne mogu mnogo da zeznem. Na primer... Da probamo da napravimo šavove od varenja? Gvožđe mora da se grebe turpijom -



- a Mr. Surfacer i fina burgija mogu da pomognu kod sitnijih spojeva.

Osnovna konstrukcija topa je, čini mi se, malo suviše nisko ili nazad.



U mojoj verziji na kraju top ne može lako da se spusti u horizontalu - moguće je da sam ja nešto promašio, treba biti oprezan. (- i zaobići ovu maketu :))

Evo ih ovi debeli:



Trebalo bi ih nekako prepoloviti - po mogućstvu popreko. Ja to nisam umeo pa sam ih sekao uzduž pa onda još malčice tanjio. Moglo je tu da se smisli nešto pametnije, pivski lim ili tako nešto... Drugi put.



E, sad je već lepše... Iako je i dalje ružno.

Slična stvar važi i za kuke za montažu - debele, trebalo bi ih istanjiti.



Samo, ovo već nije tako prosto zbog toga što moraju da se lepe na nekakve grbe na metalnom delu, to ne leži baš kako valja. A lepi se super-lepkom, i može lako da otpadne.

Još jedna stvar, na gornjem delu šasije nazad su nekakve kukice koje ulaze u rupe na donjem delu. To samo smeta pri montaži (zakači za probu - otkači - zakači ponovo - otkači), tako da nije zgoreg eliminisati ih.



Kad smo već tu, ove bočne "platforme" koje idu iznad točkova su bile čudno iskošene nekako spoljnim ivicama prema gore pa gornji deo šasije nije hteo da legne kako valja... To kada se ispravi - silom, naravno, a kako drugačije? - stvari dođu sasvim lepo na svoje mesto.

Sve u svemu, posle malo trovanja cijanidom, stvar izgleda ovako:



Bočni blatobrani su od plastike, ali nisu dovoljno tanki da bi mogli da se savijaju (plastika ima maltene trougaoni profil) - mada to i nije toliko bitno, bilo bi glupo da iskrivim bočne blatobrane a da prednji i zadnji ostanu ganc novi.

Obratite pažnju na spoj gornjeg i donjeg dela šasije napred na četvrtoj slici: tu ima nekih nejasnoća kako to treba da legne, kada se tu uklopi onda nazad hoće da ispadne. Treba nazad malo da se cinculira, da se iskosi tako da se uklopi i jedno i drugo.

Ovde sam stidljivo probao da simuliram neravnine na metalu tako što sam ga tukao kojekakvim teškim predmetima... Međutim, to mi nije delovalo dovoljno ružno za ovu zver, tako da sam - kasno ali bolje ikad nego nikad - odlučio da to pojačam.

Dakle, prvo namaz lepak + git, mmmm:



To mi reci! Frankenštajnovo čudovište!

Dobro, jesam preterao - zato je posle dosta šmirglanja naprskan Mr Surfacer da to ublaži:



Juhu! Tako i treba, da ledi krv u žilama, čak i kad je 72 puta umanjen.

Sledeće: boja. Ideja mi je bila da udarim prvo ovu neku MM Khaki Braun koja je malo bleđa - tj. sivlja pa onda preko nje da tanke slojeve jačih boja, tako da izgleda kao da je izbledelo na nekim mestima... Nisam baš uspeo u nameri, hvala na pitanju :).

Odmah posle toga sam udario malo razređene crne po konturama, spojevima i još koječemu (rešetkama nazad).



Ovde se vidi da sam preterao sa teksturom - izgleda kao da ga je pravio Čeljabinskij Traktornij Zavod - ali jako je teško ravnati šmirglom između detalja, pogotovo kada su oni odliveni u metalu.

Ova maketa predstavlja kombinaciju različitih verzija Šturmtigera: dat je kontrateg na topu (to je onaj čudni prsten na kraju cevi) koji je bio korišćen na prototipu: u uputstvu piše da on treba da se montira, ali ako se pravi produkcijska verzija onda ga treba izbaciti. A prototip je dole napred na šasiji imao valjda montiran dodatni oklop, sa dva reda nitni (ili su to zavrtnji, šta god). Koju verziju da pravim? Paaa... Prototip nije imao cimerit - lakše je da probam da napravim zavrtnje. Na primer, tako što zarežem razvučenu plastiku, odsečem vrh i onda to ponovim dovoljan broj puta.



Uz malo blata da sakrije brljotine, trebalo bi da može da prođe.

zamorano

Drugi deo... Ko će da provali ako ne ja da postoji ograničenje za maksimalnu dužinu posta... 2000 slova ;)

Našao sam sliku prototipa kako ga Rusi razgledaju negde u nekom selu, da li odmah nakon što su ga zarobili ili su na putu ka Moskvi stali da se slikaju, ne znam. Prototip na slici ima kamuflažu, ne izgleda kao da je mnogo raubovan ali može da se desi da je i on korišćen u borbi (mrzelo me da čitam celu knjigu o šturmtigeru - a postojala je i opasnost da mi tačna informacija pokvari planove). Kamuflaža na njemu je nanesena prilično haotično, neko je žvrljao po tenku, sa dosta brljotina i fleka... Što savršeno odgovara mom stilu.



Posle jednog sloja Pronta, dodao sam još poneki potez četkicom istom bojom, da pojačam teksturu i efekat brljotine :).




Efekat je dodatno pojačan i ponekim otiskom prsta... Moj lični pečat.

Dalje: štitnici za izduvnike.



Hm, a da probamo da iskoristimo metalne delove kao master da napravim kopiju štitnika? Oni su ionako uvek bili olupani, ne mogu mnogo da promašim...

Posle gomile potrošene plastike (štekovano specijalno za ovakvu priliku) i pečenih prstiju, dobilo se nešto što mi je dovoljno dobro za prvi put:



Zatim sam duž ivica erbrašovao malo razređene crne boje, da unesem malo varijacije u nijansama:



Da bi stvar izgledala realističnije, pravim malo 3D blata tako što stružem osušenu boju: Revell 89, tu istu ću da koristim i za farbanje.



Probam prvo na točkovima, koji su u međuvremenu (daleko od očiju javnosti) zalepljeni i ofarbani:



Suptilno, nećemo da preterujemo... Na drugim delovima to izgleda ovako:



Hm, ovako pod mikroskopom više liči na šljunak nego na blato, ali iz daljine ne smeta. Još ćemo mi to da mažemo bojama.

Generalna proba gusenica, da vidimo na šta to liči.



Nema uopšte dovoljno lufta da se dobije realističan pad gusenica odozgo, ali vinil je elastičan i može lako da se rastegne i zalepi da izgleda korektno. Ne znam što ga nisu napravili malo duže da ne mora da se tegli?

Ok... Jedan sloj MM akrilnog polusjajnog laka, zatim mažemo pomenuti Revell 89 svuda gde ima smisla: to će da glumi suvo blato. Posle dodamo i malo mokrog - ali ne mnogo. Mislim da je mokro blato bio Humbrol US Tan i još poneke slične nijanse.



Farbanje vinilnih gusenica je, naravno, nezgodan posao. Ne prihvataju boju baš dobro, mada se daju ubediti. Treba dosta vremena da se to odradi kako treba, a još više vremena treba da se boja na njima osuši, pošto iz nekog razloga ostaje lepljiva i skida se danima posle farbanja. Ali na kraju bude ok.

Blatnjave točkove montiramo:



Pad gusenica može da se simulira ovako - ispadne (meni bar) dovoljno dobro:



Naravno, na gornjoj strani točkova je po kap super lepka, drži bez problema.

Najveći problem je, u stvari, zalepiti početak i kraj vinila: taj spoj je em čudan em se vinil migolji em se sve lepi za prste, katastrofa... Na kraju se spoj vidi, ali neka ga, daleko mu lepa kuća. Šturmtigeri su pravljeni od polupanih tigrova, recimo da je ovaj imao oštećene gusenice.

Ostalo je još da se zalepi gornja i donja polovina šasije i cevka 380mm, i posle ovlašnog prelaza Humbrol mat lakom, eto ga lepotan gotov. Tojest, rugoba:



Na kraju sam još i zadovoljan kako je ispalo, ali to je pre zato što sam očekivao gore :). Nikako mi nije jasno šta su Kinezi mislili sa ovom maketom, kome je to namenjeno? No dobro, pazite da se ne navučete - ako vam treba Šturmtiger u 1/72, pogledajte prvo Trumpetera, ne verujem da je gori... Uh - ako jeste, završiće kad-tad neki na mom stolu :).

menestenasli

Lepa maketa, neravnine na metalu su ti super ispale, ali pisi po malo,onako kako radis, jer treba procitati sve ovo, pogledati sve slike, treba mnooogo vremena :)