ISU-152 + IS-2 x classic + fast, Italeri 1/72

[Sandman]

Probao sam da uradim staklo na faru lepkom za drvo. U početku je izgledalo dobro -
- ali kako se lepak sušio tako se uvlačio unutra pa na kraju nije ličio ni na šta. Sa više slojeva je ostajao ispupčen ali više nije bio providan.

Fora je da od lepka za drvo ili Kristal Kleara far željenog promera napraviš na nekoj ravnoj podlozi (kutija CD-a je idealna za čitavu paletu farova), sačekaš da se osuši (1 dan), a zatim žiletom odvojiš od podloge i sa kap gloss laka zalepiš na prethodno udubljeno mesto za far - na ravnoj podlozi i u položaju "kap na gore" far se prirodno i lagano suši i nema uvlačenja u ubušeni deo.

Evo kako je kod mene ispao ovaj detalj na maketi BT-7 (isto 1/72)



..kao i na Shermanu u 1/72



Probaj da uradiš ovako i videćeš da će biti mnogo bolje nego što je i sada! 

[zamorano]

Au, fora je za pet zvezdica, kupujem . Taman ću da je probam na IS-2.

Pozdrav!

[zamorano]

O aleluja, Fotobaket se malo dozvao pameti pa ne moram između trista slika da jurim jednu po jednu koja je nova a koja stara... Međutim, ja sam u međuvremenu skroz zaboravio šta sam radio sa ovom maketom, pa ću sad morati da izmišljam.

Na redu je spori IS-2! Otprilike sam isto divljao kao i sa njegovim prethodnim rođacima, tako da ću sada samo da obnovim gradivo.

Prvo simuliranje teksture. U više koraka napred-nazad su išle sledeće operacije:

• Grebanje grubom šmirglom i eventualno turpijom.
• Šamaranje raznim elementima ručne bušilice - burgijama ali i onim čeličnim četkicama.
• Nitro razređivač! Može i aceton mada je on blaži. Može i tečni lepak ali je prejak (bar za ovu razmeru, bar meni).
• Mazanje gitom tako da ostane neravan - ono što obično neću da mi se desi kada radim sa gitom sada se trudim namerno da izvedem (i, naravno, ovde baš neće).
• Prskanje previše gustom bojom iz erbraša da bude grbavo (da se "naježi"). Ovo mi uvek polazi od ruke, i kad hoću i kad neću.

Evo ga sve u foto-stripu, mislim da se vidi otprilike kojim redom je išlo - i šta je uticalo na krajnji ishod a šta se do kraja izgubilo...

Prvi korak je, čini mi se, bio tečni lepak, pa sam onda malo zamazao gitom da vidim šta će da ispadne. Ispalo je: ništa!



Zatim struganje električnim alatom.



Pa grubom šmirglom - s tim što sam gornju ploču kupole strugao nečim finijim, da li finijom šmirglom ili četkicom sa staklenim vlaknima (pominjana ranije, a još malo o njoj dole).



Kao što se vidi, ovde su blatobrani već bili sastrugani odozdo, a bogami i savijani kleštima što baš i nije prošlo najsrećnije jer su se izlomili. Pravi lim se, pretpostavljam, ne lomi tako lako, ali aj' sad, zabašurićemo to nekako kasnije.



Onda malo nitro razređivača pa struganje metalnom četkom.



Šavove od varenja sam urezivao malo skalpelom, malo testerom:



I sad git, plus poneka rupa šestarom - ako se ne varam, prave kupole imaju takve (dobro, ne baš takve) rupe, kao da je u kalupima ostajao šljunak ili tako nešto...



Na kraju, ajmo jednu sliku svi zajedno:



(Šta sam beše radio sa ovom zumbom? Au, nisam valjda strugao i sa njenom drškom?... Mislim da je to uzrok one čudne poderotine na zadnjem delu kupole).

Skidamo alat sa blatobrana da bi moglo lepo da se uvija i lepimo šasiju:



I onda farbanje pljuckavim erbrašom: ovo je neka Humbrol uljana. Tehnika "španski zid".



Čini mi se da sam na kraju ipak malo poravnao neke delove skroz izlizanom finom šmirglom (1200), pošto na sledećim slikama izgleda malo bolje... (Ako neko slučajno zna šta sam radio, neka javi ovde).



Točkove sam zafarbao pre ikakvog lepljenja i odmah zabiberio pigmentima - znam da se to neće videti, ali mirniji sam kad znam da je sve na svom mestu.



Sitni delovi su dodati tek kada više nije bilo grubih radova. I to ne svi, oni koji bi smetali kod farbanja samo skinuti sa ramova.



I onda, farbanje... Ovog puta sam rešio da krenem sa svetlijim bojama pošto mi je ISU bio suviše taman, nisu se lepo videle ogrebotine i tome slično. Recimo, recimo - RLM 83, pa nek' ide život ... Uz malo dodataka svetlijih nijansi.



Tu se sad već lepo vidi koliko smo dobri bili u simuliranju grube površine.

Ja sam ovde rešio da još jednom probam sistem koji sam koristio na svim prethodnim maketama, dakle posle uljane osnove jedan sloj nitro sjajnog laka pa akrilna tamnija zelena i onda grebanje da se skine - dakle, na suvo, bez laka za kosu i sličnih trikova.



Nije loše, ali opet nije to to... Međutim, ja sam u međuvremenu nešto naučio: ni ovo, kao ni lak za kosu ili slične hemikalije, ne treba da bude čarobni štapić koji će sam da napravi dobru maketu. To je tek prvi korak, gruba osnova koja se sad dorađuje, doteruje, začešljava, pegla, razmazuje i tome slično... Ovo je, čini mi se, posebno bitno u 1/72 gde je lako preterati jer je sve sitno.

U tom smislu, prvi sledeći korak je bio zeleni filtar da malo stvari ujednači.



Za uklanjanje tragova izbijača (ili šta je to već) sa gusenica sam probao da upotrebim četkicu sa staklenim vlaknima... Odlična stvar za struganje jer prati konturu dela i zapinje samo na neravninama - ali nisam siguran koliko je dobra kada se sve uzme u obzir. Vlakna se lome, ostaju sitne iglice tako da treba biti pažljiv jer se jako lako zabadaju u prste a verovatno je pametno nositi i masku (kažu i da su kancerogena, ali danas to kažu za sve).



Posle toga ide, standardno, savijanje da se dobije talasast oblik: ovde primenjujem tehniku grube sile.



Uh... Imam još gomilu stvari da ispričam, ali moram da napravim pauzu - a pretpostavljam i vi. Vidimo se u sledećoj epizodi - koja će biti dosta zanimljivija.

Pozdrav!

[zamorano]

Da i ovo da ispišem, vučem se mesecima a maketa ne da je gotova nego već nahvatala prašinu na polici.

Mazanje u slojevima, sistem korak napred-korak nazad. Prvo sam udario tamno sivom bojom čiping...



Ovo se ispostavilo neprepoznatljivo na nekim mestima (npr. na kupoli izgleda kao obična brljotina - što u stvari i nije daleko od istine) dok mi je na nekim mestima i ok (blatobrani, valjda zato što je boja bliža boji lima). Zato sam opet udario još jedan wash zelenom, ovog puta sa malo više žute.



Sledeći korak su dekali, blago ošmirglani pa razmazani nitro razređivačem. Nisam mogao da se odlučim koje oznake da uzmem pa sam stavio ponovo 33, nekako mi se svidelo .



Dalje se više se ni ne sećam šta je tačno išlo, ovde to više nije ni bitno: imamo dobru osnovu za maketu i sada treba doterivati detalje. Malo rđe tamo gde bi bilo logično da je bude (npr. mesta gde će biti montirane ručke), malo tragova slivanja prljavštine. Pa onda tamo gde je ispalo loše zamazivanje polusuvom zelenom pa opet dodavanje šta gde fali.



Vidi se na sličicama kako svaki sloj udahnjuje maketi još malo života. A od onih početnih ogrebotina ostale su samo naznake - ali one i dalje učestvuju u celoj priči.

Zatim wash razređenom crnom i još malo rđe...



U stvari, najinteresantniji deo u celoj ovoj zavrzlami je da čovek stane pa gleda maketu. I to je super posao jer je lak, ne zahteva raskrčivanje radnog stola, isterivanje ukućana, paljenje kompresora i slično. Sednete, gledate i razmišljate šta valja a šta ne, i smišljate sledeće korake. Tako recimo zapazite da su brojevi ipak suviše izbledeli, pa ih dofarbate.



E da, ovde sam već bio zadovoljan postignutim pa sam montirao i neke sitnije delove. I onda sledeći korak - pigmenti, opet u sto slojeva. Koristio sam tečnost za prozore da ih privremeno zalepim, pa kada se osuše onda sam ih tvrdom četkicom strugao tamo gde su suvišni, dodavao tamo gde fale i tako u krug.



Bitna stvar ovde je izbor boje, vidi se na poslednjoj slici: meni je cilj bio da blato koje je mestimično osušeno a mestimično mokro. Čini mi se da tu bolje idu nezasićene boje, dakle one "bleđe". Ove braonkaste nijanse što više vuku na crvenu mi nekako bolje idu za zemlju (recimo onu u gusenicama), ali možda nisam u pravu - u svakom slučaju, to mi je nepoznat teren .



Formula koju sam ja koristio je da uzmem neku osnovnu boju - recimo to što liči na suvo blato, dakle svetlo smeđu - i onda da joj dodajem belu da bude još suvlja ili crnu da bude vlažnija. Štaviše, dobra kombinacija je i da se krene od bilo koje - može i te neke jače, braon - pa da se doda bele dok pošteno ne izbledi a onda da se dodaje crna da postane tamnija. Efektivno, dodaje se bela + crna = siva da "ubije" boju.



Sad stižu na red gusenice i još poneki sitni delovi.



Gusenice sam zarezivao žiletom da bi lakše mogle da se savijaju, tj. da dobiju prirodniji oblik. I izgleda da sam učinio sebi magareću uslugu, pošto su bolje legle na točkove i onda dužina nije bila dobra. Ostao mi je milimetar rupe između segmenata pa sam se zainatio da to nategnem i na kraju nije ispalo baš najbolje - ali su mi ostala dva segmenta rezerve za sledeći put

Stakla za farove sam pokušao da napravim uz pomoć Sendmenovog trika, ali to sa mojim nivoom veštine izgleda nije moguće - a osim toga, moj lepak za drvo je odjednom odlučio da neće više da bude providan.



Tako da sam morao da smislim neku alternativu: moguće je sličnu stvar dobiti topljenjem providne plastike, ona kada se ugreje ima prirodnu tendenciju da se skuplja u kapljice. Samo treba odmeriti količinu i paziti da se ne spali jer onda postane žuta.



Više detalja o ovome u posebnom topiku.





I to je otprilike to, još malo trunja od čaja da simulira suvo lišće, jedan sloj mat laka i završavamo.



Na kraju se sve što sam radio zamešalo u neku jedinstvenu celinu - maketa bi izgledala interesantnije da ima malo više kontrasta, npr. da se bolje vide tragovi slivanja prljavštine i tome slično. Sa druge strane, većina pravih tenkova na prvi pogled (i iz daljine koja odgovara razmeri 1/72) i izgleda manje-više jednobojno, tako da sa te strane možda i nije loše, tek kada se približite vide se detalji... No dobro, sve smo bliže da probamo slične stvari na 1/48, tamo će biti više prostora za razmahivanje.
Još da odradim tog brzog ISU, sa njim sam počeo pa je red da ostane poslednji...

Pozdrav!

[djos & filip]

Bicu kratak sa komentarom, sjajna kolekcija i vise nego dobar izgled za ovu razmeru!

Lepo je videti na gomili ruski oklop, ma koliko "jednobojno" izgledao.

Veliki pozdrav

[Goran A.]

Ovo je kao foto strip. Sedamdesetdvojka za vozila stvarno ume da bude problem. Ne znam koliko se isplati.

[Dima-RUS]

модел је добро примљен, али је натпис на табли не прави смисао

[zamorano]

Poslednja epizoda: ISU-152 fast. Shodno tome, nema puno priče već samo akcija - i specijalni efekti

Neko me je u nekom od prethodnih postova već provalio da ću ovde da eksperimentišem sa zimskom kamuflažom: da, ideja je bila da budu dva zelena i dva bela ali pošto sam sa zelenom malo omanuo, morao sam više da utvrđujem gradivo. Zato je ostao samo ovaj poslednji za "krečenje" - i ujedno iskorišćena prilika da se proba AK Interactive "Heavy Effects".



Heavy Effects je jači od dva "hairspray preparata" koje AK ima (tipičan Srbin, pošto isto koštaju uzeo sam jači pa ću da razređujem ). Meni je malčice čudan, zahteva definitivno malo vežbe. Skuplja se u kapljice na maketi bez obzira da li se maže četkicom ili prska, ćak bez obzira što sam dodao tečnost za pranje prozora - verovatno nisam dovoljno. Drugo, naneo sam predebeo sloj i onda su se ljuštili parčići baš kao žvaka (efekat se vidi lepo recimo na blendi topa sa leve strane). Treba pažljivo raditi i naći meru, par laganih "maglovitih" slojeva - i to verovatno dobro razređenih da bi legli na površinu - je dovoljno.

Boja koja je išla preko je akrilna Pactra, nanesena krajnje neravnomerno pa prilikom struganja laka još razmazana. Ispostavilo se da je zgodna za ovo zato što ne zapeče tako brzo kada se suši, može lako da se oživi sa malo vode.

Posle toga sam dopisao broj i namazao par smeđih filtara da se dobije na raznovrsnosti (i prljavštini)...



... i onda začinio sa pigmentima i malo grafitne olovke i još razmazivanja.



Trudio sam se da prestanem pre nego što preteram, i gledajući maketu uživo čini mi se da sam mogao još iako na slikama ne izgleda tako. Valjda je na slikama jači kontrast.

Ovo je bio poslednji 1/72 tenak koji sam imao u šteku, dok se zalihe ne obnove prelazimo na 1/48, ura

Do svidanja!