Fokker Dr.I, Meng 1:32

[®Evolutionary]

Da parafraziram Monty Python, a sada nešto potpuno drugačije...

Prvi svetski rat je prvi sukob u kome je vazdušna sila upotrebljena u borbi i do kraja rata postala jedan od ključnih faktora za uspeh i pobedu. U svetu maketarstva rana avijacija iz ovog perioda dobila je dosta na popularnosti sa pojavom fenomena zvanog Wingnut Wings, ali i pored toga ova niša uživa samo mali delić interesovanja koje vlada za avionima iz ere Drugog svetskog rata. Moram priznati da sam i ja do sada nekako ignorisao ovaj period, pa se na mojim policama nalazi samo jedan usamljeni i preko 20 godina star Nieuport 17.

Ipak posoji jedna ikona rane avijacije koja je uspela da udje u popularnu kulturu i koju prepozaju čak i ljudi bez puno interesa za istoriju ili vazduhoplovstvo. To je naravno crveni trokrilac nemačkog asa, Rittmeistera Manfreda Freiherra von Richthofena. Fokker Dr.I može se tako nazvati najprepoznativljijim, ako ne baš i tipičnim, lovcem iz Velikog rata. Richthofena ovde navodim samo kao nezaobilazni simbol, ali ja neću praviti maketu njegovog aviona.

Kineska firma Meng je pre izvesnog vremena ponudila na tržište novi kit Fokker-ovog trokrilca i to u dve razmere: 1:32 i 1:24. Radi se naravno o maketi koju je Wingnut Wings prethodno razvio neposredno pre svog dramatičnog zatvaranja. Ekskluziva i pedigre ovog kita su na taj način zagarantovani, mada bih napomenuo da je Meng-ov Fokker po mom mišljenju ipak malko ispod nivoa drugih WnW kitova. Ali o tom potom...

Ja sam nabavio njihovu verziju trokrilca u razmeri 1:32. Čak i za lovca iz Prvog svetskog rata Fokker Dr.I je izuzetno kompaktan avion, tako da u ovoj razmeri ima dimenzije sličnije maketama u razmeri 1:48!

Avioni iz Velikog rata poseduju vrlo upečatljivi karakter i šarm, ali i veliku raznolikost kamufaža i dekoracija koje su nosili. Fokker-ov trokrilac bio je specifičan po fabričkoj kamuflaži nanešenoj ručno na sve površine prekrivene plantnom, tako što je četka umočena u maslinasto-zelenu farbu prevlačena uvek u istom smeru od jedne do druge ivice te površine uvek paralelno sa prethodnim prelazom, sve dok četka ne postane suva. Kao rezultat avion bi dobio kontrastne paralelne štrafte različitih nijansi izmedju čiste boje platna do tamno maslinaste. Proces bi bio završen nanonšenjem bezbojnog zaštitnog laka za platno, koji je posle par nedelje na frontu izgubio sjaj i požuteo, tako da je tonalni spektar ove kamuflaže postao još bogatiji. Postizanje ovog efekta na plastičnim krilima maketi je naravno pravi izazov i velika motivacija za mene.



Posle dužeg razmatranja odlučio sam se za jednu mašinu iz Jaste 19, na kojoj je leteo izvesni Ltn. Hans Körner. U odnosu na druge nemačke "über-asove", on je završio rat sa skromnih 7 oborenih neprijateljskih aviona. Preživeo je rat da bi uskoro potom poginuo u nesreći na motociklu. Jasta 19 je bila specifična po tome što je "gvozdene krstove" na stranama trupa prefarbala u kamuflažnu boju, kako bi piloti mogli da iskoriste ovaj prostor i dekorišu avion svojim ličnim oznakama! Hans Körner, koji je sudeći po gore-pirloženoj arhivskoj fotografiji bio šmeker, nosio razdeljak na koji si mogao da se posečeš ako ne paziš, imao je po meni najinteresantnije oznake na svom Fokkeru, u vidu bele cik-cak munje sa obe strane trupa i na gornjoj strani, iza kabine pa sve do repa aviona. Osim toga, sve mašine iz Jaste 19 imale su žute horizontalne stabilizatore i krmila visine, sa crnim dijagonalnim linijama. Oznake za ovaj avion nisu u Meng-ovom kitu, ali se nalaze u Eduard-ovom katalogu dekala... naravno da ih imam!







Pa da krenemo... 

Početak svakog  aviona iz ovog perioda je naravno propeler... Meng pruža mogućnost za čak 3 različite alternative propelera, u zavisnosti od proizvodjača i konkretne letelice koju pravite. Ja sam se odlučio da napravim četvrti i to od drveta! Propeleri su pravljeni uglavnom od 6-7 slojeva laminata, pa sam i ja pronašao materijal koji odgovara u ovoj razmer, zalepio ih lepkom za drvo i prema raspoloživim crtežima za Axial propeler počeo da deljem...





Ovom prilikom moram da spomenem svog prijatelja i odličnog maketara Petera Villa, koji me je i nagovorio i naučio da se oprobam u ovoj tehnici, jer bez njegove pomoći verovatno nikada ne bih pokušao da sam napravim drveni propeler. Iako na početku ova ideja može da se čini veoma teškim poduhvatom, proces nije tako zahtevan kada se razloži na proste korake:
-iseci i zalepi laminate
-nacrtaj konturu propelera odozgo i iz profila
-iseci ove konture
-oblikuj profil propelera prema fotografijama skalpelom i na kraju brusnim papirom (strpljenje je vrlina)



Proces je veoma kreativan i rekao bih čak "terapeutski" a postignuti rezultat i tekstura drveta daleko prevalizalizi bllo koju meni poznatu tehniku farbanja. Procenite i sami...





Posle propelera sastavio sam i ofarbao motor. Fokker Dr.I bio je opremljen, deveto-cilindričnim, rotacionim motorm Oberursel URII. Avionski motori iz ovog perioda su prilično jednostavni u odnosu na kasnija inženjerska dostignuća. Motor iz Meng-ove kutije sastavlja se iz samo nekoliko delova, ali su detalji odlični i autentični; dodao sam samo tanke čelične žice za sistem paljenja.





Skroman početak, ali obećava...    

[vlajko&marko]

Mislim, sta reci

[Pedja]

Posebno me je obradovala tema koju si uzeo da obradjuješ- Propeler obećava prvoklasnu zabavu. Uživaću, siguran sam!!!

[Warhawk]

Super ispade laminacija!

Nedavno čuh za ovu firmu koja u većim razmerama to radi po narudžbini:
https://properplane.com/prop_and_pipe

Fokker-ov trokrilac bio je specifičan po fabričkoj kamuflaži nanešenoj ručno na sve površine prekrivene plantnom, tako što je četka umočena u maslinasto-zelenu farbu prevlačena uvek u istom smeru od jedne do druge ivice te površine uvek paralelno sa prethodnim prelazom, sve dok četka ne postane suva. Kao rezultat avion bi dobio kontrastne paralelne štrafte različitih nijansi izmedju čiste boje platna do tamno maslinaste. Proces bi bio završen nanonšenjem bezbojnog zaštitnog laka za platno, koji je posle par nedelje na frontu izgubio sjaj i požuteo, tako da je tonalni spektar ove kamuflaže postao još bogatiji. Postizanje ovog efekta na plastičnim krilima maketi je naravno pravi izazov i velika motivacija za mene.

Ako pomaže, evo mog iskustva sa izvlačenjem te "ofucana zebra" WWI kamuflaže:
http://www.maketarskikutak.com/index.php/topic,23529.msg189048.html#msg189048

Kao što vidiš, trup je ispao gotovo idealno, ali krila nikako nisam uspeo da iskontrolišem ili bar dovedem na nešto slično...
U suštini, ako igde imaš linije u pozitivu (npr kao rebra) ili bilo kakva druga sitna ispupčenja, tu će ti se četkani efekat vidno prekinuti.

[®Evolutionary]

Hvala vam puno na podršci!    

Super ispade laminacija!
...

Ako pomaže, evo mog iskustva sa izvlačenjem te "ofucana zebra" WWI kamuflaže:
http://www.maketarskikutak.com/index.php/topic,23529.msg189048.html#msg189048

Kao što vidiš, trup je ispao gotovo idealno, ali krila nikako nisam uspeo da iskontrolišem ili bar dovedem na nešto slično...
U suštini, ako igde imaš linije u pozitivu (npr kao rebra) ili bilo kakva druga sitna ispupčenja, tu će ti se četkani efekat vidno prekinuti.

Imenjače, tebi posebno hvala za sugestiju oko tehnike za kamuflažu. Imao sam istu ideju sa osnovnom bojom platna, pa onda uljima za zelene štrafte! Čini mi se da i krila izgledaju sasvim solidno na tvojoj maketi, ali shvatam šta hoćeš da mi kažeš o problemu sa pozitivnim detaljima na površini. Mengov kit ima baš izražena rebra na krilima. Biću pažljiv...

[Dragan]

Mozda ce ti ovaj klip dati neku ideju:

https://www.youtube.com/watch?v=01dMSj7ZQaA

[®Evolutionary]

Mozda ce ti ovaj klip dati neku ideju:

https://www.youtube.com/watch?v=01dMSj7ZQaA

Hvala Dragane, svakako će pomoći! 

[Nikola Topalov]

Fenomenalan propeler i motor!

[®Evolutionary]

Fenomenalan propeler i motor!

Hvala Nikola! Još samo da završim ovo iza propelera i motora...

[®Evolutionary]

Jedna od zamerki koja se često može naći u recenzijama Mengovog kita Fokkera Dr.I je vitoperenje krila. I u mom primerku sva tri krila su gledano spreda bila vidljivo savijena na gore. Dr.I nije  imao diedar krila, tj. krilo je bilo pravo u horizontalnoj ravni. S obzirom na vrlo mekanu plastiku, ovo nije fatalni problem, ali ipak zahteva korekciju, bilo u toploj vodi, ili uz pomoć fena za kosu. Ovakvih problema nikada nije bilo sa Wingnut kitovima, koji su uvek savršeno izliveni.

Na gornjem krilu tačno u sredini vidljiv je oivičeni pravougaonik, koji ni na koji način nije spomenut u instrukcijama, ali je vidljiv na arhivskim fotografijama.



Kao što već rekoh, do sada se praktično nikad nisam bavio avijacijom iz Velikog rata, pa sam sada morao ubrzano da se upoznam sa ovom temo i naučim ponešto o ovom poznatom trokrilcu. Informacije o gorepomenutom pravougaoniku su prilično retke, a rekao bih i oprečne u zavisnosti od izvora. Na primer, u Windsock Datafile monografiji o Fokkerovom trokrilcu postoji tehnički crtež  na koji je ovaj detalj opsian kao prozor za inspekciju kontrolnih kablova (za elerone), koji prolaze direktno iza ramnjeače krila. Medjutim, u drugoj monografiji Alexa Imrie-a, našao sam ovu fotografiju srušenog trokrilca koji je pipadao Lotharu Richthoffenu Na njoj se lepo vidi okriv ovog pravougaonika direktno na drvenoj ramenjači krila. Dakle ovaj prozorčić nije moga da služi za vizuelnu kontrolu kablova.



U opisu je objašnjenje da je u svakoj fabrici leteleca postojao vojni predstavnik inspektorata za avijaciju, koji je kontrolisao kvalitet konstrukcije. Kada bi vazuhoplov bio skoro gotov, on bi svojim pečatom overio rad, mašina bi postala vlasništvo vojske, a fabrika bi za njega dobila novac. Pored akronima ZAK (Zentral-Abnahme Kommission) i krune, tu je bio i proizvdni broj zmaja letelice. Ode se opet informacije razilaze, jer neki drugi izvori tvrde da je tu stajao datum overe i ime inspektora. Proizvdni broj letelice se inače nalazi i na donjaci krila, kao stensil, kao i na raznim drugim površinama letelice, tako da nema puno smisla da se ovaj broj samo na gornjaci krila nalazi ispod providne folije nanešen direktno na ramenjaču krila. Slličan detalj se može videti na krilu ovog muzejskog Fokkera Dr.VII... 



Dilemu sa tačnim sadržajem ovog prozorčića ću verovatno razrešiti tek na samom kraju izgradnje, ali ću za sada da otvorim ovaj pravougaonik, jer je detalj suviše sitan da bih potrebni tekst i krunu naneo slobodnom rukom, a ako ga štampam na papiru, debljina će biti suviše velika da bih to zalepio direktno na površinu krila.







Kabina Fokkera je veoma lepo detaljisana u kitu i relativno jednostavna, tako da ovde valja sve ofarbati i sastaviti. Unutrašnje strane trupa ofarbao sam u boju platna a zatim sam na drvene panele četkicom naneo ulja iz tube da bih postigao efekat drveta. Ulja se veoma polako suše, tako da ih je moguće obradjivati, dodavati i skidati bez problema, sve dok efekat ne bude potpuno uverljiv za oko. Kada se ulja konačno osuše, treba ih zaštititi slojem laka, pomešanog sa malo providne narandžaste, da bi se pojačao intenzitet boje drveta. Platnente površine sam malo zaprljao zelenom, kako bi izgledalo da je kamuflažna boja sa spoljne strane probila kroz platno.



Dodao sam zatezne sajle za cevastu strukturu na stranama trupa sa zatezačima od metalnih cevčica i okcima od žice, kao i opruge za amortizaciju altimetra na desnoj strani trupa. Opruge sam napravio namotavanjem tanke žice oko burgije odgovarajućeg prečnika. Napravio sam i "pulso-metar", koji je kontrolisao rad pumpe za ulje. Izgleda kao mala providna "epvruveta" sa cilindričnom metalnom bazom.

U sledećem javljanju, sedište, pojasevi i ostatak kabine...

[®Evolutionary]

Koliko je vremena bilo potrebno Fokker-ovoj fabrici za jednog trokrilca od početka izgradnje do kraja? Nisam naišao na taj podatak, ali ovaj moj Dr.I napreduje prilično dobro za sada... kabinski deo sam završio. Jastuk sedišta je "tapaciran" kuhinjskom alu-folijom, a dugmići dodati od razvučene plastike. Promenjen je i položaj donjih pojaseva - u kitu su predvideli da se pojasevi pričvščste za spoljni okvir sedišta, pa onda prebace preko bočnih stranica i tako vezuju jedan za drugi. To medjutim ne bi bolo praktično, jer su stranice sedišta dosta visoke, pa tako ne bi štitili pilota da ne poleti sa sedišta u slučaju negativnog g-ubrzanja. Osim toga našao sam jednu fotografiju sedišta bez jastuka, gde se vide okovi za pojaseve na drvenoj bazi sa unutrašnje strane, dakle sakriveni ispod jastuka.



Svi elemnti kabine se lepo uklapaju u celinu i izgledaju vrlo uverljivo i autentično. Ramene pojaseve planiram da prebacim preko otvora kabine na zadnji deo trupa, tako da su oni ostavljeni po strani za sada.



Osim kabine, počeo sam da pripremam krila i repne površine za farbanje. I ovde sam proverio uklapanje i odlučio da ih ofarbam kao odvojene komponente koje ću tek na kraju sastaviti. Kao osnovu naneo sa Tamiyin Fine Surface Primer direktno iz sprej-boce. Fokker je nacionalne oznake u fabrici farbao u vidu "gvozdenih krstova" (Eisenkreuz), iako je direktiva za označavanje aviona u to vreme već bila promenjena. Odmah po stizanju na front oznake su prefarbana i krst promenjen na "Bakenkreuz" sa ravnim stranicama. Kako bih ostavio obrise originalnih "gvozdenih" krstova ispod bele provršine prefarbanih oznaka, naneo sam ih direktno na prajmer, a maske sam isekao skalpelom koristeći dekale iz kutije kao šablon.



Uskoro počinje zabava sa kamuflažom... 

[Pedja]

Pošto mi stoji jedan 1/48, premazan uljima,ali rezultat ne zadovoljava, čeksam tvoj tutorial,molim te sa što više slika   

[®Evolutionary]

Jedna od prednosti ovih ranih vazduhoplova, koju primećujem u odnosu na meni bliskije subjekte iz kasnijih dekada, jeste što njihova konstrukcija omogućava da se podsklopovi farbaju posebno i sastave tek na kraju. Moram priznati da mi prija ova promena. Sledeći detalj kojim sam se pozabavio na ovaj način je krmilo pravca. Osnova sa prajmerom i gvozednim krstom je ovde ista kao kod gornjeg krila. Pošto sam to već opisao prošli put neću se ponavljati. Preko svega toga sam isprskao belu boju, u koju sam dodao malko sive da bih umanjio kontrast. MRP boja koju koristim je priločno sjajna, pa nisam morao da lakiram, već sam direktno na nju naneo Eduardove dekale i ostavio ih da prenoće. Zatim sam uklonio zaštitni film i rezultat je odličan!



Oznake izgledaju kao ofarbane. U naknadnim fazama prljanja i patiniranja umanjiću kontrast crne boje dekala.



Donje krilo je izliveno iz jednog dela, ali sam ja isekao srednji deo ramenjače koji prolazi ispod poda kabine. To sam uradio da bih lakše mogao da baratam ovim sklopom, ali prvenstveno zbog lošeg uklapanja ovog dela u mom kitu. Izbušio sam dve duboke rupe u svaku stranu krila, normalno na presek ramenjače i tu provukao čelične cevčice odgovarajućeg prečnika, koje će krilu dati čvrstinu kada sve sastavim.

Ovde već možete da vidite krilo ofarbano u nekoliko nijansi boje platna, opet iz MRP asortimana. Potrudio sam se da se vide varijacije boje, mada mislim da će ovja trud na kraju biti suvišan i neprimetan, kada avion dobije kamuflažu i patinu.



I sada dolazi deo koji najviše zanima Pedju, a i mene da budem iskren - nanošenje zelenih pruga četkicom uz pomoć umetničkih ulja iz tube! Donje krilo je idealno za prvi pokušaj, jer je posebna komponenta. Ako rezultat nije po volji, mogu jednostavno sve da skinem uljanim razredjicačem i počnem iznova. MRP boje korišćene za platnenu osnovu su lak farbe, tako da uljani razredjivač na njih nema nikakvog efekta. Da, sve sam to isprobao i nema bojazni!

Koristim četiri nijanse ulja, osnovna je maslinasto-zelena (Green Earth), a uz nju oker, zatim braon (Burnt Umber) i Sepia. Ovo su nijanse koje imam, nisam ih nabavljao speciajlno za ovaj projekat. Pošto u tubi obično ima puno ulja (koje tu čuva pigmente od sušenja) dobra je ideja da se male količine boje istisne iz tube na parče kartona nekoliko sati pre upotrebe. Karton će upiti dobar deo tog viška ulja i omogućiti da se boje na kraju malo brže osuše. "Brže" kod ulja znači za par dana... Boje nisam mešao niti razredjivao pre nanošenja, dakle krenuo sam sa čistom zelom i onda tu i tamo dodavao akcente sa oker i u tragovima braon. Nisam preterivao sa količinom, jer sam želeo da ostavim mesta na kojima će se videti i osnovna boja platna. Rezultat koji vidite na sledećoj slici je praktično moj drugi pokušaj. U prvom sam naneo suviše boje, koja se zatim nagomilala izmedju izdignutih rebara na krilu - baš kako me je Warhawk i opomenuo pre nekoliko postova...



Uljane boje su veoma fleksibilne i dozvoljavaju puno prepravki. Nema potrebe za žurbu; posle nanošenja osnovnih štrafti, ostavio sam ih da odstoje nekoliko sati i zatim krenuo da specijalnim četkicama za "streaking" skidam višak boje i pravim željene efekte. 

Još jedan deo na kome je lako eksperimentisati sa ovom tehnikom je disk točka. Kako neki izvori objašnjavaju, točak je ofarban tako što je četka sa bojom prislonjena odmah ispod gume a zatim je točak rotiran, a četka polako pomerana ka osovini. Tako je dobijena gradacija od tamnog oboda do svetlijeg centru. Upravo tako sam ga i ja ofarbao - naravno ne u jedno dahu, ali princip je jasan...



Ovi prvi pokušaji su me prilično obradovali; mislim da metoda dobro radi, samo treba farbati izolovane površine i ne žuriti! Nastavak u sledećem broju...

[®Evolutionary]

Nastavlja se ofanziva uljanih boja na zapadnom frontu!  Strategija je nepromenjena, samo su sada protagonisti gorne krilo i trup



Posle sastavljanja i brušenja polutki trupa sve je preprskano Surfacerom 1200 (ovde nisamo hteo da rizikujem sa sprej-bocom). Zatim je nanešen "gvozdeni krst", istom metodom kao i na krilu, pa onda prefarban kombinacijom air-brusha i četkoce, da bi se postiglo neujednačeno i gurbo prekrivanje. Jasta 19 je, kako već napomenuh, ove oznake na trupu u jedinici prefarbala u kamuflažnu boju.



Kada se sve dobor osušilo ovaj kvadrat je maskiran, a sve ostalo prefarbano u boju platna, pa onda kamiflaža nanošena uljima i četkicom.





Izmedju vertikalnih strana trupa i ledja postoji izraziti kontrast u uglu nanošenih linija kamuflažne boje. Prvo sam završio strane koje su vertikalne, sačekao da se ulja osuše pa onda nastavio sa ledjima.

[boom.boom]

Prava skola vrhunskog maketarstva!