Avia S-199 ERLA canopy, Eduard, 1/72, ProfiPACK

Previous topic - Next topic

Miroslav Š.



Avia S-199 ERLA canopy
Eduard, 1/72, ProfiPACK (#70152)
Tekst: Zoran Jakovljević Profa
Fotografije: Miroslav D. Šljivić
Po završetku Drugog svetskog rata na prostoru Čehoslovačke, čiju industriju je Nemačka koristila za proizvodnju svog naoružanja, ostalo je dosta materijala, delova i, pre svega, znanja. Ovo znanje, oličeno u vrhunskim inženjerima i majstorima, je iskoristilo ostavljen materijal da nastavi proizvodnju u pogonima fabrika Avia i Aero. Posle početne proizvodnje aviona Avia S-99, u stvari Messerschmitta Bf 109G-6, u nedostatku motora Daimler DB 605 korišćena je zaliha motora Jumo 211F i propelera ranije ugrađivanih u bombarder Heinkel He 111. Jumo, kao bombarderski motor, se nije odazivao na komande brzo kao lovački Dajmler, a veliki lopatasti propeleri su davali jak obrtni momenat - u ovoj kombinaciji avion je bio težak za upravljanje i prilično nestabilan, te je među čehoslovačkim pilotima dobio nadimak mezek (mula). Uz to, upravljanju na zemlji i pri sletanju i poletanju nimalo nije pomogao standardno problematičan uski stajni trap Meseršmita.
Ukupno je proizvedeno preko 550 aviona, jednosedih lovaca S-199 i dvosedih trenažnih CS-199. Proizvodnja je okončana 1949. godine, a poslednji primerci su iz čehoslovačkog vazduhoplovstva povučeni 1957.
Avion je zanimljiv pre svega zato što je sa kupljenih 23 primerka bio prvi lovac u naoružanju upravo proglašene države Izrael, i korišćen je u prvim vazdušnim borbama protiv egipatskog vazduhoplovstva. Njime su ostvarene i prve vazdušne pobede za novoformirano izraelsko vazduhoplovstvo, kada je pilot Modi Alon oborio dva egipatska bombardera C-47, a u mesecima koji su sledili je imitirao vazdušnu nadmoć (zbog dobre organizacije se činilo da ih je više nego što ih je stvarno bilo), pružao podršku trupama na zemlji i dizao moral civilnom stanovništvu.
No, nije se pokazao pouzdanim zbog silnih problema sa održavanjem, i korišćen je samo do kraja 1948. godine.
Eduard je tokom ove godine izdao prvi put maketu ovog aviona, i očigledno nije promašio temu, pošto je kasnije izbacio i dva reizdanja u poznatom Profipack pakovanju – jedno sa kapljičastom, a drugo (ovo) sa prvobitnom ,,Erla" kabinom.
Kutija, malo većih gabarita nego što je potrebno, sadrži tri rama srednjesive plastike, ram sa prozirnim delovima, tablu eceraja i maske za prozirne delove, te tablu dekala za šest aviona i tablu servisnih natpisa.
Uputstvo je A4 formata, u boji i na 16 strana.
Standardno, Eduard daje više varijanti delova za različite detalje, i u uputstvu je naznačeno za koji avion se koristi koja varijanta. Iz iskustva, delovi se odlično uklapaju i bilo kada u toku izrade samo greška maketara može da dovede do potrebe za gitovanjem. Prvi (i za sada jedini) minus sam uočio već listanjem uputstva - nesrećno rešenje izrade kutija stajnog trapa. Dok je u originalnom Dual combo pakovanju dat plastični deo iz jednog komada, sad je dat ecovani deo koji uz pomoć hirurgije treba postaviti na prethodno obrađen plastični deo. Što je zanimljivo, uputstvo za isti avion (izraelski D-106) se razlikuje u dva izdanja – u originalnom izdanju se montira plastični deo, a u ovom izdanju se kutija seče?! Kad su već dali po dva tipa rezervoara, točkova, naslona za glavu, stakla kabine... šta je bio problem da se i ovaj deo izlije u dve varijante? Ono što takođe nedostaje, a moralo bi da bude obavezno, je nosač bombi ETC-50 kojim su bile opremljene sve izraelske Avie. Isti je na raspolaganju u Brassin seriji dodataka.
Sa pozitivne strane, sem odlične završne obrade površine makete, idealnih panela i nitni, oduševili su me odvojeni staklići za navigaciona svetla, ecovani i izliveni detalji u kabini, kao i mogućnost postavljanja komandnih površina u otklonjenom položaju, što odgovara pravom avionu kad je na stajanci.
Ostaje da se krene u izradu makete – iz iskustva, najbolje je pratiti korake navedene u sastavnici, obraćajući pritom pažnju na svaki korak (da ne zaboravite nešto da montirate pa primetite kad je prekasno), bojenje detalja i korišćenje ispravnih varijanti delova za avion za koji se odlučite. Pritom preporučujem i korišćenje referentnih fotografija iz navedenih knjiga i dostupnih na internetu, od viška glava ne boli.
Oznake su date za šest aviona, po tri čehoslovačka i tri izraelska:
-   S-199 D-106, pilot Modi Alon, 101. eskadrila (tayeset), Cheyl ha-avir, Aqir, Izrael, jun 1948.
-   S-199.302, rtm. Josef Filus, 1. eskadrila 7. lovačkog vazduhoplovnog puka, Brno-Černovice, Čehoslovačka, avgust 1949.
-   S-199.73, pilotska škola Planá u Českých Budějovic, Čehoslovačka, maj 1948.
-   S-199 D-108, 101. eskadrila, Cheyl ha-avir, Qastina, Izrael, septembar 1948.
-   S-199.66 A-798, ak. Ladislav Strnad, vojna vazduhoplovna akademija, Hradec Králové, Čehoslovačka, jun 1950.
-   S-199 1907, 101. eskadrila (tayeset), Cheyl ha-avir, Izrael, decembar 1948.
U međuvremenu je avion sastavljen, izborio sam se, uz puno raznih spominjanja svačega, sa pomenutim kutijama trapa, a o ostalim utiscima kad ga dovršim...

Zahvaljujem se kompaniji Eduard i redakciji Maketara+ na ustupljenoj maketi.

Reference:
Wings and Wheels Publications - Special Museum Line n°07 - Avia S-199 and CS-199
Air Magazine n°42 - Avia S-99, S-199
Air Magazine n°43 - Avia S-199



















































:cheers
http://www.maketarplus.com/
2024. - godina borbe protiv nesklopljenih maketa!